Delo

46 Д Е Л 0 му казао своје мишљење о одбпјању наше заштите руским држављанима у Турској. То га је прилично застрашило (213—215) „Канцелару је много стало — Гастајн 5. новембра — до одржања добрих односа с Аустријом. Мешање Аустрије и Инглеске у рат сматра опасним. У осталом, вели, да је Аустрија била готова да уђе у Босну да су Руси победили. Сад је Бизмарков план да измири Инглеску с Русијом, и да онда гледа, да се оне споразумеју на Истоку на рачун Турске. При свима манипулацајама високе политике он жели држати одстрањену Француску, избегавајући свако њено приближавање (220). „Данас — 24. октобра у Берлнну — код Блајхредера (банкара великог, пријатеља Бизмарковог), који мн је у двочасном разговору казао много занимљивога. Он држи да Руси финансиски неће бити у стању, да продуже рат даље од Божића. По њему су они већ упропастили по милијарде рубаља, и још би им толпко требало, ако би рат продужили н на пролеће. Бизмарк неће да зна нншта о каквом посредовању за мир, јер с разлогом тврди, да би Руси нама у грех приппсали кривицу за лош мир. „Нубар-Паша нричао ми је — Париз 27. октобра— о свом разговору с Митад-Пашом, кога окривљује, да није употребио сва средства да отклони рат, и ако га није изазвао. Он тврди, да је Митад сматрао рат за средство, да Султана држи потпуно у својнм рукама. С уставом на једној и с једном победом на другој страни надао се ou постати господарем сптуације. Његов над је дело Младотурака. Ови нпсу ни у колико прпјатељи европске уљуђености као што се то погрешно узимље, већ би пре хтелн да врате Турску у стање, у коме је била за време Солимана Беликог тј. они би хтели да преобразе Турску на основу мухамедапског фапатизма, а са средствима савремене ул^уђености, прилагођеним духу старога времена. Противнп су Уставу у савремепом смислу (223). „Даиас ми је долазио Калимаки — 7. фебруара 1878. — и иричао ми, да су у Румунији јако погружени и да са забрнпутошћу гледају у будућност. Русија захтева уступање Румунске Бесарабије (учињено 1. фебруара) до утока Дунавског рукавца Килије. Кнез Карол је одбио ову размену, пошто се Добруча ue може примити, а Бесарабија је дата Румупији париским уговором (1856), те нрема томе решење тога питања снада у надлежност сила нотниспица тога-уговора. Дал>а брига бу-