Delo

50 Д Е Л 0 заграљају, ка будућности! На жалост, на тај лепи пут ишлаје једна друга с Морисом! Друга је њега имала, она сама, далеко од погледа, са свим слободно. Она је мрзела Јулију штојој је украла ту срећу, она ју је и презирала. Она није тачно погађала какви односи могу бити између двоје који се воле у Паризу. Сигурно они су се виђали на само, имали су свакодневне састанке; редовна излажења Јулијина то су довољно посведочавала... Међу тим, Јулија је живела одвојено од Мориса; кад би се виђали у друштву, билн су приморавани да се држе као двоје који не маре једно за друго... А тамо — они су живели заједно, показивалп су се слободно с руком под руку, спавали су под истим кровом!... II Јулија, једна удата жена, пристајала је на то! Клара је осуди оштрином једне савести која није никад грешила, која чак и не зна како се греши. Ах, успомене, још тако драге, успомене из детињског прпјатељства, плашљива миловања, допуштена или украђена у вили Еље, то мало што је Морис имао од ње, како је то сад млада девојка сажаљевала и осуђивала! „Ако је он имао нешто од мене, мислила је, то је зато што сам веровала да ћу једног дана бити његова жена!...“ Она никад неће бити његова жена... Упућена на други брак, увучена против своје воље, она је знала да никад неће у њему наћи своју срећу; али и сам одмор п мир њене савести изгледали су јој као немогућни, — кад је здружена са једним другим човеком, а не с Морисом, са таквим успоменама! — Госпођице Клара, долази г. барон. Под корацима зашкрипа песак на алеји. Кроз оголеле гране јоргована Клара Еекје опазп белу кецељу Мари. Сад је пред њом стајала собарица, очекујући наредбе. Клара се устезала. Да лн да прими тога момка, тако оданог, тако доброг, који ју је јако волео, и кога је нротив своје зоље пеутешним чипила? — Где сте га увелн? — У салон, госпођице. — Кажите да ћу доћи. Затим, предомисливши се, кад се Мари удаљавала, рече: — Не... Боље доведите га амо. Она беше дошла на мисао да је нотребно једно коначно н отворено објашњење, п да ће њихов разговор у овом усамљеном куту, којп је сад ноштовала и сама Јулија, бити мирннји... После неколико тренутака Гије дође. Био је мало блед;