Delo

П Е Р II К У Л А 2б „ОпиЈа се... клатари се по месту. Нек идеку ћи.“ Говорио је Јекоња. Перикула седе на клупу и гледаше за оном женом упорно, спуштених руку. Кад је она замакла у једну уличицу, сакрије главу у руке. Леђа му се стану трести као у дрхтуље, кад се изтегне из мора. Крчмар му се приближи, мислећи да се руга, потапша га руком по рамену. „Јели ти је жао?“ Али кад види да Перикула не одговара, скине му на силу руке и крчмар развали од чуда уста. Перикула је зазбиљ плакао. У Трогиру априла 1908. Рикард Николић. .чб-ЛА.. TVT