Delo

СМРТНА КАЗНЛ 7 изгледа, да је циљ казне само ова сигурност друштва за његов напредак. Али то није једини циљ казне. Некажњенп случаји, услед немогућности проналаска криваца, казују нам најочптпје, да друштву не прети пропаст, ако поједино кривично дело остане и некажњено. С друге опет стране кажњавање пзвесног кривца и после дугог низа година од нзвршења дела, у доба кад се на његово дело готово и заборавило, и кад је он својим накнадним радом и животом показао, да је иоштен човек, каже нам, да се овде не кажњава ради осигурања друштва од тога човека, већ ради нечега другог. То је ради задовол>ења онога повређеног осећаја правичности, који постоји у нашој правној свести, и који нас не оставља нн једног момента при оцени људских радња. Овај осећај живи, он се може у својој јачипи мењати, али он не престаје. Он тражи своје задовољење у казни, и овога се тек изузетно одриче, тек на пр. услед т. зв. застарелости самог кривичног дела, што се на само дело савршено заборавило. Ако би се пошло од гледишта, да се казном има да постигне само осигурање друштва, а да се при том не води рачун о овој правичности, дошло би се до закључака, којн бн одвели кажњењу и без постојања ма каквог кривичног дела, увек у случају, чим постоји каква опасност од чланова друштвене заједннце. Главна разлика између т. зв. класичне н нове школе у погледу казне састоји се у томе, што прва сматра казпу као праведну одмазду за учињено кривично дело, као иоследицу или захтев иравичности, који хоће, да се казном јавно осуди само кривично дело, а том осудом истовремено иостнгне оснгурање друштва од поповног извршења кривичног дела нлн новог вршења кривичних дела од стране других лица, јер казна као јавна осуда има у себи моћ гепералног и специјалног застрашивања. Напротив пова школа полазн од другог гледишта, да је свака казна правична, чим је иотребна. Потреба се утврђује с обзиром на противнравну вол>у, испољепу у кривнчном делу. Циљ је казне тада нросто поправка ове воље, претварање њеног противправног обележја у вољу са корисним нравцем остваравања, дакле поправке кривца. Поправка кривца није стран елеменат нп класичној школн. Само она у њему не види цпљ казне. То је нешто, што само собом долази, то је просто захтев онога времена које крн-