Delo

СМРТПА КАЗНЛ вор да смртна казна није убиство од значаја је само у иогледу правном, али не и у моралној оцени саме ове радње. Многе су државе сматрале да се јавним извршењем смртне казне, пред масом света, најбоље постиже цнљ застрашавања, па су то гледиште напустиле и пришле извршељу смртне казне у затвореном простору, опет јавно, у присуству нзрочитих органа, из разлога, што се дошло до убеђења, да јавно пзвршење смртне казпе пред светом, штетно дејствује на наравственост. Тако исто усавршавањем друштва мора се доћп и до другог моралног сазпања, да држава не може натурати никоме дужност извршења смртне казне, и да се на крају ово нротиви њенпм добро схваћеним интересима. Колико је ова дужпост тешка за човека са моралним појмовима дововно је пренетп се у положај џелата — извршиоца смртне казне, па онда судити о њеној умесностп.1 Ппак, док се нижи друштвепи слојевп морално не ојачају мучно ће се државе усудити, да се одрекну примене смртне казне. За друштво је донекле срећа, што извршење казне пада у део најнижој друштвеној класи, жапдармима или пандурнма сељацнма, чија осетљивост није тако велпка. Али истовремено ово је нож са два сечива, једно велико зло, јер пам пскуство казује, да су баш многп жандарми, који су учествовали у хајдучким потерама, и при извршењу смртннх казна, изгубили н онај остатак моралног осећаја, и посталп сами хајдуци н убпце и као такви после стрељанн. С тога је у нптересу друштва, да се смртна казна, ако само за то иначе има могућности, укине. Прп избору казна не сме се заборавитп на стечено нскуство, да кривичпа дела нису увек искључиво нзраз злочипчеве самовоље, већ последица често разних узрока, друштвепнх и привредних односа, личнпх и наслеђених својстава, темперамента. Све то треба имати на уму нарочнто при ипдивидуалн1 Навешћу само један прпмер овог штетног дејства пз скоре наше прошлостп. За време тополске буне пзмеђу оеталпх осућеппх на смрт, осуђен је п један .свештенпк. Извршење смртне казне пало је у део неком гевп Нпкетићу, поручнпку родом пз Кнежевца, код Враћевшнпце, којп ,је пзвршујућп ову казну бпо толпко потресеп услед етре.њања опог свештсппка, ;аје у повратку свом, у кућп мога оца, прпчао, да је услед тога потреса већ "илестан п да овај догађај пе може дуго прежпветп. II 3"пл>а после кратк": времена оболео је душевно п умро.