Delo

12 Д Е Л 0 која захтева казну ради осигурања друштва и задовољења ове правне свести. Ова правичност садржи у себи тражење задовољења увређеног ocehaja, поправку кривца, осигурање друштва и специјално и генерално застрашење од вршења кривпчних дела. II без обзира на религиозно схватање о овој казни, она се може оправдати само оном њеном нужношћу ради заштите друштва. С друге опет стране није од пресудне вредности факат, да је смртна казна непоправима. II ако су грешке могуће, то не би могло уздржати од њеног изрицања, ако државни интерес то захтева. Сличне грешке дешавају се и у другим иравцнма, на пр. често се ослобођавају оптуженици као невини, ма да су дуго лежали у притвору. Апсолутне извесности нема у свету. Већ поменутом разлогу Гаро-а о хируршким погрешкама можемо још додати, да је у Чикагу 1894. г. било 760 лпца, које убијених које рањених на жељезници, трамвајима и другим саобраћајним средствима, таман толики број колико су Јапанци изгубилн у једном целом рату против Кине; да је тако исто у Берлину у 1907. г. погпнуло од аутомобила 145 људп, а повређено 2490, па нико и не помишља, да укида ова саобраћајна средства. Исто се тако ствар односи и са смртном казном. Судска истрага се има да побрине за што савеснију и потпунију истрагу и утврђење кривичне одговорности. Тиме је учињено све, што се може захтевати од савесног правосуђа. Могућа грешка прелази делокруг осуде, и ништавна је према корпстима, постигнутим извршењем правилно и праведно изречених осуда. Није баш без довољно основа речено, да на увећање броја злочинстава дејствује и та околност, што се данашње друштво впше интересује за осуђенике у погледу побољшања њиховог стања стварањем већих удобности за њих у казненим заводима но што то имају код својих кућа, чиме се уништава страх од казне. Исто се тако велп и за фактично укидање смртне казне да дејствује на рашћење криминалитета. Тако је у Паризу у јануару и фебруару 1907. г. извршено преко 80 мучких убистава, што се сматра само као носледица оскудице извршења смртне казне. На против у Енглеској, где се примењује смртна казна број убистава опада. Поред Француске тај број расте и у Италцји, где нема смртне казне, и у Немачкој. У Јапану, који предњачи