Delo

СМГТПА клзпл 15 ђени злочинац има све одлике типа, већ је довољпо, да нма ма коју од оних, којима се тин карактерише; — друго, по Фери-у, поред рођеног злочинца постоје још две групе злочинаца: ирикривен злочинац, „који је рођеп да буде злочинац, али то ннје постао услед подеспе околине, у којој живи“, и случајни злочинац, „кога злочинцем направе више животпи односи но сама његова природа.“ II поред свега тога, што је по Ломброзу и љеговнм присталицама рођени злочпнац један нарочити, антрополошки тпи, чија се воља појављује предестинирана, ипак антрополошка школа, сматрајући ове злочинце као најопасније, тражи њихово кажњење, и не зауставља се чак ни пред захтевом смртне казне као средством за потпуно уништење ових типова. На против много куђења класична школа, признајућн донекле основаност Ломброзовог учења, у колико усваја могућност постојања злочиначких наклоности, налази, да рођени злочинац, као тип, будући без слободне воље, не би дошао у област казненог права; она га сматра исто као болесннка, према коме се казна не би могла ни применити, ако би се само паучно утврдило постојање тог типа. Класична школа хоће потпуну кривичну одговорпост и казну. Ако постоји сумња о кривичној одговорностп, или ове нема — онда нема ни казне. Она увиђа, да казнено право није у стању, да се бори једино својим средствнма против читаве масе криваца, и свуда онде, где њена средства нису довољна, она уступа место другим гранама државне управе, да отночну борбу нротив злочинаца, строго ограничавајући област казненог права и њених казна, на случаје, који су овим нравом предвиђени. Она неће да казни случаје, где се злочннци појављују са јаким интелектуалним дефектима или са несавладљивпм злочнначким нагоном, који их прпнуђава да врше крнвична дела. Њихово је кажњење за класичну школу неправда, док их , Еомброзова школа кажњава чак и смрћу, уништавајући их ради заштите друштва. Позитивистичка школа покушава да овде одржи извесну средину. Она са извесном резервом одржава смртну казпу н доживотну робију за случајеве, где постојање праве душевпе болести, којом се искључује крпвпчна одговорност, није несумњиво утврђено, као код ннстинктпвних злочинаца, с чијом се кривичном одговорности због несигурног утврђења душевннх cnoco''