Delo

14 Д Е Л 0 ли се прнмењује само на хотично убиство с предумишљајем или још и на друга тежа дела. Смртна казна по својој суштини служи не толико као казна казненог права, колико као подесно средство за уништај доказано опасних ,људи. Али овај историјски развитак није још довршен, културно савршенство није још постигнуто, борба против смртне казне има још да се води, јер је тешко наћи тако сигурну замену смртној казни, којом се друштво најлакше спасава опасних људи. По моме мишљењу, које нарочито има да важи за државе са рђаво постројеним и уређеним казненим заводима, као код нас, п државе са сувише великом и неумесном применом помиловања, опет као код нас, смртну казну оправдава поглавито бојазан, да ће осуђеник, коме би се смртна казна заменила робијом, или доживотним затвором (у будућности), било помиловањем, било бегством понова доћи у слободу и отпочети врпшти слична кривична дела, због којих је већ следовала осуда на смрт. Ово је ноторан факат, о коме се код нас нарочито мора водити рачун. Има се на вази правичности ставити на једну страну све оно, што говори против смртне казне, а на другу страну ставити бар само ова могућност поновних злочинстава, од којих би се извршењем смртне казне друштво посигурно спасло, па на коју страну претегне тамо се одлучпти. VIII.VIII. При оцени пптања о задржању смртне казне важно је обратити пажњу на садржај Ломброзовог учења. Познато је, да је Ломброзо антрополошким испитивањем криваца дошао до врло смелих закључака: на име да постоји нарочити злочпначки тин, да има дакле урођених злочинаца, чије је одлике он нарочито детаљно изложио. Код те групе злочинаца имамо посла са њиховим предиспозицијама за чињење кривичних дела. Питањеје сад, како се имају казнити ови злочинци, чије се кривичне радње појављују као последица, не њихове воље, већ њихових нагона услед наслеђених наклоности. У схватању идеје о рођеном злочинцу постоје два разна мишљења: прво, по Ломброзу, рођени злочинац представља један антрополошки злочиначки тип. Ломброзо је првобитно дао нарочита обележја овога типа, којима се он одликује. Доцније је он ово гледиште модификовао тако, да није потребно, да ро-