Delo

216 Д Е Л 0 стварношћу. Овај факат, да се створи једна владина странка која иде тачно по уиуту Столипина и одбија пажљиво сваки могућни сукоб с владом, овај једини факат не потврђује још довољно какво ће бити држање ове странке у текућим питањима, где ће се уплести њени соиствени најзначајнији интереси. Што се тиче општих државних интереса, који руководе рад странке октобриста, ми имамо њену званичну изјаву, коју је формуловао пре свега посланик Гончков, у питању мишљења о режиму садашње руске државе, после октобарског манифеста. Првак фракције изражавао се 26 новембра 1907 овако; „Ја припадам политичкој странци којој изгледа јасно, да манифест одЗО октобра садржи својевољни акт, којим се владалац одриче ауто кратских права. Ми смо констатовали у основним законима тачно извршење обећањау манифесту. За насјеван сумње, да државна револуција, извршена од самога владаоца, значи увођење уставног уређења у нашој отаџбини; али, при свем том, ми се не сматрамо за овлашћене да намећемо коме да је то наше резоновање. У историским и политичким приликама, у којима се налази наша отаџбина, нама је потребна јака царска власт. Ето зашто смо се ми, октобристп, одрекли формуле коју су захтевале по неке политичке странке и две ирве Думе. Ви се сећате ове формуле: „парламентаризам“. То не значи, да је цар ослобођен виших чпновннка и дворана кад метне своју власт, свој свети ореол, своју моћ душе која је спојена с именом царским, на расположење политичким странкама и централним комитетима,“ Ова изјава, до сада једина коју су дали октобристи, није била ни ослабљена ни промењена доцнијим говорпма партиских говорника. У другим питањима, па чак и најзначајнијим, многи партиски говорници изјављивали су у Думи протпвречна мишљења. Тако, нпр., шест октобриста узимали су реч у дебати о владиној изјави; сваки је износио друкчије мишљење и до сада, после пет месеца, можемо сматрати само једну изјаву која најбоље обухвата мпшљења фракције. То је изјава посланика Хубинског, који је овако говорио: „Кад сам чуо ове говоре из центра, овај апел који су подигли неки међу нама, ја сам се страшно бојао да центар не постане поново једна опозициона груиа. Дума бн могла постати онозиционом Думом, и тада наше наде, наши снови о уставном раду бпли би уништени.. ._Mn_j нећемо никад и ни под каквим изговором опознцију.“ То беше,