Delo

224 Д Е Л 0 безазленост као што на свету има девојака. Не знам да ли је то тако због нарочитих прилика мога живота, или отуда што ми детињство није било најведрпје ни највеселије, или зато што ме је природа обдарила већим оштроумљем, али цела је истина да познајем, и разумем, и погађам многе и многе од оних ствари што се не казују девојкама, и које оне, и ако их знају, праве се да. не знају. II не само што мислим да познајем живот који је, напослетку — држим — добро да девојка познаје пре но што се уда: него и умем да ценим добро и зло; знам какву важност треба придавати добру и злу; знам да добро ваља хвалити увек мање но што би се хтело а зло свакад мање кудити но што би требало. Скептичарка сам, једном речју, и песимисткиња. По природи, може бити, и по искуству; по оном искуству које се такође стекне само посматрајући особе и ствари, кад се умеју посматрати. Постала сам ти таква, да се више не чудим ничем: т. ј. чудим се кад наиђем на потпуно добро у некоме или у нечему; чудим се кад видим да има још понешто у истини добра, и понекога који сматра да вреди чинити добро. Као што видиш, ма да сам ступила у живот — тако рећи — тек пре три године, ја већ у двадесет првој години знам, а cpioi Гоп droit s’en tenir. Ово те неће зачудити. За ове три године, две смо провеле заједно: посматрале смо људе и премишљале о њима и стварима; узајамно смо се помагале у стварању нашег суда о друштву и његовим законима. И тај суд није био погрешан: сваког дана се све већма уверавам о томе. Вероватно да је тако и код тебе. И уверавам се све већма, да су планови што смо их стварале за нашу будућност, били правилни и разборити: и да су идеје, тежње, осећаји, с којима смо намеравале да уђемо у живот били једино могућни и практични у овом оваквом свету; и да је начин живота, на који смо хтеле да живимо, такав да би нам донео благостање, срећу и уважавање света, овога света што жели да свак буде раван њему. Све ово хтела сам да ти сад овде поново кажем: да бих ти показала да сам онаква какву си ме оставпла; да нисам изменила своје осећаје откако си отишла. Хтела сам ти све ово поновити, како бих ти одмах затим рекла да сам данас, ма колико да сам спремна и решена да се ничем не чудим, да сам данас морала чудити се; и сад, док пишем, осећам неку јаку горчину и гнушам се што ти све ово причам.