Delo

ПЛАВОЈКА 225 Чујеш: не знам шта he бити са мном; не знам каква ми је судбина. Али ако.... свршпм рђаво (да, да, данас ми долазе те мисли, те сумње) ако свршнм рђаво, рада сам да видим онога ко he бпти кадар да ме прекорева, да ме окривљује. Мој тп је живот овакав: нисам познала мајку, која је умрла кад ме је донела на свет; оца се готово не сећам више, јер је умро кад ми је било осам година, оставившп ме саму и без једне наре; примила ме је к себи једна тетка, која ме је, да би ме се отарасцла, дала у један завод, где сам остала десет годипа, и где је долазила да ме обиђе осам или десет нута годишње. Кад су ме пустили из завода (била сам већ девојка за.:.. удају), она је морала да ме прими, довела ме је у ову кућу у којој нисам пашла ни пријатна дочека, ни поштена примера, ни уређена живота. Једина добра ствар, у мом животу, једина нежна успомена: то си тн, и наше нрпсно иријатељство

А данас

Не, не, не могу више да пишем... Очи су ми пуне суза...Како је то горко! Поноћ. . Знаш ли у чему је ствар? Ствар је у томе што тетка није само, како сам ја мислила, Орландијева драгапа. Она му је нешто више и горе. Његова робиња Има једпа реч која би казала боље, која би сурово казала све. Али нећу да је напишем. Ох! не због тога што сам девојка (да ли сам то још? Да ли се девојаштво састоји само у томе кад се има право на зумбул?), него због тога што је реч о сестри моје мајке! Бијанка, кад ово говорим теби чини ми се да говорнм себи самој. II, може бити, да ти не бих све ово говорила, да ме не гони нешто више но неодољива потреба, невоља, у којој се налазим, да затражим савета и, може бити, помоћи од оне која ми их једино може дати. Оставнш удовица и у сиротном стању — јер пензија, коју је добила мужевљевом смрћу, није бнла довољна за онај раскошни живот, на који ју је павикао он правећи дугове — тетка је пристала да се спријатељи с Орландпјем, у нади, у уверењу да ће јој поћи за руком да се уда за њега. Међутим, но његовом рачуну то пријатељство је требало с његове стране да буде само један предујам од нрава будућег мужа, а кад је прпмљена новчана помоћ, ондајеоно, с њене стране, било нредујам од његоДело, књ. 48. 15