Delo

234 Д Е Л 0 очува углед. У држању, у поступцима, у говору увек се одржала као дама, коју друштво никад није покушало нити се усуђивало контролисати. Ко је није познавао, клањао јој се. Ко ју је иознавао, такође се клањао, јер она није никад давала повода ни најмањој сумњи или оговарању. Ја мислим да свет тако исто уважава и поштује и жену која је имала стотину љубавника, али је умела да их крије, а међутим презире и износи на јавност ону јадницу, која је имала једног јединог, али се у једном тренутку заборава, немарности или страсти издала, не знајући да свет воли правити се да ништа не зна. Може бити да се варам, али, у овај мах, мислим да је тако. Тетка Ермелинда, дакле, има поштовање света, алијој оно није довољно. Она хоће своје сопствено поштовање. То је похвално. Ох Боже! свакако да би још потпунији, још јачи морал био, да се тетка повукла одмах, казала збогом Тоту и..., Али не живи се од две или три тисуће лира пензије... И понека јунаштва не могу се тражити од свакога. Најмање то могу тражити ја! Шта велиш? Упустила сам се у психологију, чини ми се. И досадна сам ти постала! Али нека, докле љуљаш Естерицу, можеш читати ове моје лудорије. А ја, пишући ти све ово што ми пада на ум, убијам досаду и разонођавам се. Овде се свршава заграда. Дакле тетка Ермелинда примила је позив од Галијевих. Замисли! Те породичне забаве ирава су легла бракова. Оне мп личе на рецепт извађен из „Великог Кувара“. Узми неколико младића и толико исто девојака. Увиј девојке у мусулин или у креп по 95 пара метар купљен од Боконија; увиј младиће у какав му драго фрак, макар узет на послугу, у недостатку бољега; метни их све заједно у шерпењу балске сале; добро их промешај с помоћу нолки и мазурки; додај мало лимунаде, коју чашицу марсале и који колачић; ватра тиха, тако да може горети од Светог Стевана до ускршњих поклада: и... послужуј с ополико иарова колико си пх метнула. У најгорем случају, понеку девојку изоставп, понеку која је загорела од конфликта интереса; понеку за коју није било зачнна од мираза... Али