Delo

П Л Л В 0 Ј К А 233 Кавалерпјевих, кад су дошли Галијевн с те две девојке. Настала су приказпвања, упознавања, љубљење и грљење (извап завода заборавља се и мржња, а оне су ми онда биле мрске!) и позиви на забаве (ох! иаланчаппн у правом смислу те речи!) што их они дају суботом у вече. Теткајеодмах примила... Овде почиње заграда. Тетка Ермелинда, од пеког времена, тражи ми мужа, с већом ревношћу, с већом унорношћу и с више наде по у прошлости, да ће мњга паћи. На то је не подстиче јача љубав према мени, брига за мојом судбином. Не. На то је гони јака љубав према себи самој, брига за сопственом судбином. У њеној глави сенула јемисао да се Тото не може одлучити да је узме, не толико из страха да не постане њен муж, колико из бојазни да не постапе отац — Аделинин отац? (Као што можеш појмити, то би ми био леп отац!) Та мисао јој се сасвим увртела у главу. II тако јадна жена гледа на све могуће начине да ме се отараси и удоми ме. Што се мене тиче, мало се надам, али не ометам њене покушаје нити им се противим. Свакад кад год ми она говорп о понеком човеку који би ми могао бити муж, ја јој одобравам, не противим се, и кад ми који дође под руку употребим сву вештину да га занесем, и правим се најбезазленијом и најумиљатијом кокетом каква никад није била ни једна девојка. Ја се морам свему прилагодити; на терету сам, на досади, на сметњи. По теткином мишљењу све је судбина, против које се узалудно борити. Нека бар јадна жена не мисли да ја идем на руку тој судбини и да нећу да учиним све што стоји до мене, да је ослободим те досаде, тога терета, да је ослободим себе! II то би било право. Бпло би ираво, јер тежње тетке Ермелинде потичу из илемепитих побуда. Она хоће да се уда, али не користи ради: од Тота пе би могла изискивати впше но што јој даје. — Рада је да уреди свој дволични положај; рада је да постане госпођа Орланди, једино ради части своје, ради умпрења своје душе и своје савести. Рада је да може издати себи сведочанство о поштењу које је свет већ потврдио својим потписом, али на које она, у својој савести, не може дати свој потпис. Ти знаш да се тетка Ермелинда увек бринула да у свему