Delo

“238 Д Е Л 0 истини? — И тако кћери дају у завод. Из завода не излазе (ја и ти то знамо) као јагањци, и безазлене. Али говоре француски, немачки и енглески, свирају, играју и сликају, знају лепо да везу и умеју се понашати у друштву... А затим још, кад уђу у породицу, једе се на простоту родитеља, и исправљају писма која им браћа пишу својим драганама. Кад би неко други осем тебе читао ова посматрања што ми испадају из пера, не знам зашто, рекао би да попујем и да сам надрикњига. Али ти знаш да овде говори искуство. Оно искуство што смо га текле заједно, ја и ти, у заводу и ван њега: ја и ти, две интелигентне жене. Јер и ја себе трпам међу жене, знаш? и ако се још нисам удала. Дакле, почуј ме: покрај свега мога скептицизма, покрај све покварености душе п срца (девојку која зна, која је разумела, која је живела, која је патила, коју прилике у животу гоне да се смеје свима и свакоме, која је, пошто је много плакала, видела да не вреди плакати, такву девојку ово лицемерно и подло друштво назива поквареном девојком!) — уопште, покрај свега онога што сам, ја — видиш — не бих пошла за једнога таквог младића, Ђерлија, Бутарелија, Берету, па да ме сву заспе златом. Још има у мени нешта... нешта племенита, узвишеног. Кад би било у питању да ли да се удам за Бутарелија или да пропаднем за увек, пре бих пристала да пропаднем. А тако ће нешто и бити, веруј. Јер може се десити да један од тих бедника, у тренутку одушевљења или доброг расположења, заборави да немам ни паре мираза (тај свет на првом месту гледа на мираз!) и да ме запроси. Ја тада не бих имала добра разлога да то одбпјем. Напротпв била би ми света дужност да на то пристанем с одушевљењем, не толшсо због себе, колико тога ради да ослободим тетку! Елем, тога дана бих отишла не знам куда, и да радим не знам шта. Отишла бпх окренувши леђа богатој прилици! Ти, Бијанка, која се као и ја занимаш психологијом, објасни ми све ово. Како то да ја имам све неке утанчане, аристократске укусе? Како да више волим грех, окружен отменошћу, него поштење здружено с простотом? Видиш, ја, на пример, осећам (и кунем ти се да сам искрена), да бих волела бити драгана једног сиромашног, али генијалног уметника, који се са мном не би венчао него жена једног од тих бога-