Delo

ПЛАВОЈКА 239 таша, сиромашних умом и незграпних у животу. II то ми се чини добро, истински добро, и узвишено, и нлеменпто, и велико... Али знам да би ме у првом случају друштво осудило н презрело... Оно друштво које поштује и уважава... шта ти ја знам кога све не! II после свега овога, на што да ти причам и описујем забаве у Галијевој кући? Замисли најгоре што можеш с тачке гледишта које сам претресала, па ћеш увек бити један степен више на скали интелекту&лности. Грлим те и љубим. Аделина. Зашто ти ниси мушко? Волеле бисмо се! Биле смо створене једна за другу. 23. марта 1887. Ноћас, Бијанка моја, имајући на уму да морам — чим ујутру устанем — сести за стодатијавим велику новост, превртала сам се по постељи, састављајући у памети своје писмо! Да ли да ти кажем, сурово, из небуха, без увода... оно што имам да ти кажем? Илп би било боље да се почне нздалека, па да се до ствари дође поступно, пошто се припреми алузијама и наглашавањима? Ноћ је проведена у неспавању, али нисам дошла ни до каквог закључка. А сад? Сад... Дакле, ево да ти је кажем у две речи. Пази добро! У

Да ли да ти кажем пли да ти не кажем. Добро, казаћу ти: Удајем се! Ето! изрекох се. Озбиљно ти кажем, Бијанка! Немој мислити да се шалим. Хоћеш ли да ти поново рекнем? У-да-јем се! Да ти прикажем свог вереннка: Господин Џемс Буртон, из Глазгова (Енглеска). Гледаш га; и шта видиш? Виднш једног лепог, високог, плавог, жилавог, симпатичног, отменог, по мало стидљивог младића од својих тридесет