Delo

II Л А В 0 Ј К А 241 24 марта 1887. Као што сам предвиђала, мнла и лепа моја Бијанка, јуче нисам могла нп једаи минут да ти посветим. (Јеси ли радознала по мало? Кажи да јеси, биће ми мило!) “Али шта ћеш? Чпни ми се да је брак врло озбиљна ствар. Морају се на брзу руку носвршавати многе формалности — јер мој верепик жури, веома журп — (благо њему!) — мора се куповати... Ох! куповати! Како ће то бити жалосно и комично! Тетка се сва топи од среће и задовољства. — Потребно је да се све спреми, све купи, да се за све постарамо... и тако даље, и'тако даље. II хтела би да уђе у сваку радњу и да из ње пзнесе половнну робе. Барем двадесет и четири кошуље; барем тридесет и шест рубаца; барем шест хаљина; барем осам шешира! А ја се нротивим, велим јој да није потребно; велим јој да је довољно ово што имам; уверавам је да претерана раскош не би била на свом месту, да се не би допадала ни Џемсу. Боже! како сам поштена... напослетку! И, велим тн, било је велике борбе! Тридесет шест рубаца!? Та, тетка, јеси ли луда? Шта мислиш, да ћу у браку имати толику кијавицу?.. Шест хаљина? Шта ће ми толике? Осам шешира? Хоћу ли да их мећем под постељу? И мораћу, овај месец дана, што ме раставља од венчања, да радим, да се спремам! Тако је то, Бијанка моја. Овај период времена између веридбе и венчања, који би, како ја мислим, требало да је најлепши, најслађн, највеселији, најсрећнији у животу сваке женске, загорчава ми једна мрачна, непријатна, сурова мисао! Ох! родила сам се да будем добра! Ко зна да ли ће ми прнлике, случајеви у животу, допустити да то будем?! Али ннје то оно о чему хоћу да ти говорим. До душе, занимаће те свакако п ово, јер ме волиш. Али данас ми је дужност да задовољим твоју оправдану радозналост. Како је закључен овај брак? Како? Не знам пи ја сама. Гали је један од чланова управног одбора трамвајског друштва, у коме је Џемс директор. II он ме је познао на једној од оних забава о којима сам ти говорила. Како се и зашта заљубио у мене, не знам. Збнља: ово је по други пут како употребљавам реч заДело, књ. 48. 16