Delo

ЈУБИЛЕЈ ГРОфА ЛАВА ТОЛСТОГА 251 ског днвпзнона и 4 августа те исте године нримио је ватрепо учешће у боју код Црне Речпце. У томе периоду Толстој је написао: „К)ностб“, која је била свршена тек после две године, „Рубка лгћса“, „Севастополв вћ декабргћ“ и „Севастополп вђ магћ“ Ове севастопољске приче имале су огроман успех код публике, чпталн су нх чак у дворцу н имиератор Николај I заповедио је „слгћдит1> за жизвбк) молодого автора“. Баш у то време ширпла се у војсци чувена сатира „севастополБскаи шћснг/4 у којој се са нравим хумором износе чувени прелази војепп и њпхов главни јунак „баронЂ ВревскШ — генералЂ.“ Писцем те песме као што је и било у ствари, рачупао се Лав Николајевич и то је иеколико утицало па његову судбину. У то време он је тежпо да постане личпи ађутант код великог кнеза Михаила код кога је био на добром гласу. Једном, Лаву Николајевичу дође генерал Философов да га позове великом кнезу. Лав Николајевич веома се обрадује, мислећи да се, нанослетку, испуњује његова давнашња жеља. Но како је он био ужасно разочаран кад му је велики кнез рекао, да ои као нисац чувене песме, која је увредљива за генерале, мора ићи у Симферипољ. 27 августа 1855 године ou је участвовао у одбијању једнога јуриша на Севастопољ и одмах је затим послат као курир у Петроград. Тиме се свршава његова војна каријера. У Петрограду су га срели књижевници и нисци и он као већ њихов друг, уђе у њихово коло у коме су били Гончаров, Некрасов, Островски, Григорович, Дружинин и Тургењев. Код Тургењева је и отсео, нремда се у многоме није слагао с њиме и уопште није био солидаран са свима тим орифејима руске књиге и пауке. Кад га је већ уморио петроградски живот, који иије одговарао његовим идеалима, он се поново врати у Јасну Иољану где својски почне да тражи зближење са сеоским животом и радом. 1857 године Лав Николајевич Толстој први пут путује у иностранство. Он je посетио Немачку, дуго је остао у Француској и оде после у Рим. Живот у иностранству, општење са виђепим европским људима и научннцпма нису га задовољили; нанротив, два факта још су јаче покренули из дубине његове душе она вечна нитања, која су га увек мучила и која су тражила од њега да их он реши. Његов рад целог живота био је носле упућен у томе правцу.