Delo

252 Д Е Л 0 Први факт било је његово посматрање смртне пресуде у Паризу, што је обелоданило прсд њиме „всго шаткоств cyž>Bepin прогресса“. Други факт који је тако исто загорчао његово бављење на странн — билајесмрт његовог брата Николе, којије, по речима Тургењева, био изванредно светла и чиста појава: изврстан говорник, он је увек живео или у селу, у маленом до крајности простом кућерку или у својем ужасном стану, готово бурдељу негде у најудаљенпјем крају Москве, и давао је сваком снромашку све — до последње паре. И наједанпут тај уман, добар и озбнљан човек разболео се још као млад од туберкулозе, од које се мучио около годину дана и напослетку умре у Јени 1860 год. у највећим мукама незнајући зашто је живео ијош мање знајући зашто умире. Кад се Лав Николајевпч вратио са стране у Јасну Пољану, то ]е баш било одмах после ослобођења руских сељака, он се сав преда образовању и васпитању народа и тада је отворио чувену „нсно-полвнскуго школу“. — „Друго је сада потребно, писао је он песнику А. А. Фету, није потребно да се ми учимо, но је необходно „Марфутку и Тараску вБ1учитв хотб немножко тому что мн знаемЂ.“ Дакле са таком жељом да подели своје знање, то благо човечанства, са сеоском децом навело га је те је отворио школу у којој је неуморно радио проводећп у њој не само дане но и целе вечери у раду и беседама са ђацима. После године дана он опет отпутује на страну са главним задатком да изучи тамошње школе, — начин њихове наставе и предавања. У исто време он је изучавао тамошње апсане и добротворна друштва. Прво је птишао у Берлин и тамо је слушао лекције Дројзена и Дибоа - Рајмонда, посећавао је музеје и особиту је пажњу обратио на апсану у Моабиту где је био уведен ћелијски систем. Ту је он посећивао скупове еснафскнх савеза и упознао се са Дистервегом у коме се он после савршено разочарао. Затим је отишао у Дрезду где је прегледао школе, а одатле је отпутовао у Киспнген, где је изучио исторпју педагогике, дела Бекона и упознао се са Фребелом и његовим делима. У Белгији, Лав Николајевућ упознао се са Прудоном и Лелевељем, а у Вајмару са музичаром Листом. Не треба заборавити да је Лав Николајевич увек био изврсан познавалац и љубитељ музике и сваки дан је проводио по неколико сати за клавиром. У Вајмару он је посећивао дечије баште и преко Јене вратио