Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА Опште право гласа у Маџарској Раније на овоме месту, ми смо једном говорили о невољи, у којој се налази маџарска коалиција због питања о општем праву гласа. Ми смо тада поменули да је за маџарску коалицију то тешка дилема у коју је сама дошла својом кривицом и својим лажним положајем. Не може се никако измирити освајачка политика и демократија — илиједно или друго. Маџари су хтели, то је свагдашња тежња њихова била, да имају чисто своју националну државу с демократским карактером али не обзирући се ни мало на остале народности. Међутим „осталих народности“ скупа има више него Маџара и онда је одиста загонетно на какав ће се начин моћи решити један овако тежак проблем? Ако се призна демократија као принцип политичког живота — онда нема и не може бити у једној земљи привилегисаних и бесправних грађана, па дакле ни грађана I-ве класе и грађапа Н-ге класе. Онда су — у демократској земљи — сви једнаки: и Маџари и Срби, Хрвати, Словаци, Румуни и Немци. А шта ће онда бити с маџарском националном државом, која зна само за једну народност, маџарску! Маџари хоће своју националну, маџарску, државу на демократској основи. Разуме се да онда хоће и самосталну, одвојену, државу од хабзбуршке мопархије. II сувише велики задатак за једну генерацију — два оваква циља постигнути! Пре равно шездесет година, 1848 г., Маџари су покушали да остваре оба циља, покушали су револуцијом. Како се свршио тај покушај познато је; они су за онда изгубили све, изгубили и што су имали. Показало се да је то сувнше тешко пнтање, и да га не могу нн једна ни две генерације решити већ ће протећи Дело, кн>. 48. 17