Delo

П030РИШНА ХРОНПКА 203 Публика се готово замарала од папрегпутости и пажње, али је ненрестано тражила и хтела да гледа и гледа наметне очи Цоцнне. И Цоца је, сиротица, доста тада патила, али ју је жар њене сопствепе игре заносио и она му се подавала до крајњих граппца моћи својнх живаца, да се попекад са заморености готово губила. Цоца није глумила већ је живела на позорници. Ја сам у њој гледао оличење данашње драмске уметнице: природе неизвештачене и отворене, чија игра једино делује па душу човечју. •Цоца је цео свој многоструки репертоар изводила уметнички и била је увек пријатна и радо гледана, али је ипак била у пуном сјају своје игре у комадима где је приказивала мучење племенитог и ноништеног срца; мученог са светских предрасуда, јер је тада цела њена појава дивно попуњавала и рефлектовала мисли пишчеве, и ништа лепше није било тада видети него њену милу и пркосну главицу и чути болни тон њеног гласа, што је све тако дубоко дирало у срце. Цоцино приказивање таквих типова имало је нечега дирљивог и антиромантичног, док су многе друге глумнце од тих реалних и тако осећајних места правиле згодну прилику да прикажу публици све тонове хистеричног и патетичног пренемагања и баналног позоришног шаблонизма. У нриказивању тог душевног бола Цоца је била најјача и ти њени типови остаће дуго у сећању гледалаца, јер је она у тренутку заносила публику илузијом. Отуда њен онако велики . успех у „Драгани“ и „Платонском браку“, у којим је комадима она била на врхунцу своје уметничке моћи. Код Цоце је, као што је то случај са свима правим уметничким природама, идеал био сувише узвишен, да би се могла задовољити сама собом, отуда је она њена грозничава журба за што потпунијим образовањем, те су због тога и дани њеног глумачког шаблонизирања и првих корака на позорпици били и кратки и брзо су нрошли, те је због тога и њен прави глумачкп темпераменат избио на видик још у почетку њеног глумовања. У тек нанупелој „Шумској ружи“, у коме је комаду први пут званично ступила на позорпицу, у 1895 години, већ се видело да то није дивља шумска ружа, већ дивна ружа од најплеменитијег калема... Видело се, да je пок. Веља Миљковић