Delo

270 Д Е Л 0 ресовао питањима која се тичу само српскога језика, већ се интересовао животом српскога народа уопште, те је за то тражио и добпвао обавештења од разних личности из разних крајева српских. А то је све драгоцена грађа за онога којп проучава живот српскога народа у XIX веку. Из савремене теологнје Два чланка од Dr. Илпје Ивачковића. Земун 1908. мала 8°. страна 80. — У првом чланку даје Dr. И. критички преглед „Српског богословља". Писац није пмао намеру, како сам вели, да да „потпуну слику“ данашњег српског богословља, него главне црте његове. Ипак п овакав преглед неопходно је потребан и ппшчева смелост што се латио овога посла, не може довољно да се похвали, тим пре што показује да је у већини случајева дорастао послу. Он полази с гледпшта једнога умеренога прогресисте у теологији, како нам се чини. — Писац је често пута н сувише благ у оцењивању појединпх радова, а главне ошпте напомене о поједппим, код нас Срба обрађеним богосл. наукама и ако су тачне, нпсу свуда прецизне, јер нису свуда указани научни теолошки правци, по чијим колосецима греду представнпци дотичних група. Општа слика српског богословља, осим српске црквене исторпје, нп мало није од утехе, јер одиста се „скоро на свима лпнијама осећа пзвесна фрагметарпост и стална оскудица у систематском делању“. У српској теологији нема критике. Па и стилје теолошких списа „несавремен, без елеганције, тром... У место трезвеног израза... једап део наших богослова употребљава хрпу неукусно кптњастих фраза, претрпава своје радове сумњивпм изливима застареле биготерије.“ Писацје нотражио узроке неразвијености, несавременостп и неорпгиналности српског богословља. па се постарао да пстакне своје мпшљење, како бп се могло изаћи из тога. Потпуно оправдано писац вели, да „у ту сврху није довољно... покренути један богословски часопис и онда пунитп га неозбиљним компилацнјама п слабим преводима, нпти је упутно... расправљати оодавно застарелпмстварпма и при томе хотимице или доброћудно превидети све успехе модерне културе заједно са читавом еволуцпјом савремене филозофије... Јер „борба“ против жпвог живота и нашег доба није никад далеко од трагикомичне донкихотерпје. Него је, напротив, за успешан рад око заједнпчког унапређења теолошке књижевностп, поред делатности поједпнаца, пре свега потребна што јача централизација радне снаге... Најзгоднпји оквир зато била бп научно-књижевна заједница свих богослова српских, која би п с материјалне стране била довољно снажна, да издаје стручан месечник за све гране научног богословља и религиозне фплозофије... Најзад природно је, да бп толико пута пројектовано отварање теолошког факултета дало јаког полета верском напредовању уопће, а неговању теолошке књижевности посебито..." У другом чланку Dr. II. детаљно излаже познато мпшљење f проф. Dr. В. Гајпне (f 1907.) о другом браку свештеника, које је on прошле године пзнео у једној брошпри (преведеној на српски), изразившп се, као и епископ Милаш, у корист овога пигања. У1етопис Матице Српске. Изишла је 250 књ. „Летописа“ Матице Српске са овим садржајем: I. Штитоноше Мусића Стевана. XX песма пз епопеје „Косово“, од Др. И. Ћорића; — II. О некојим врелима српских народнпх приповиједака, од Др. Владимира fioровпћа; — III. Перпца је несретан.