Delo

Б Е Л Е Ш К Е 269 српским". У одељку „Ћприлица код Босанаца п Херцеговаца* ппсац доказује да су се Босанци и Херцеговцп у средњем веку служили само ћирилским писменпма, која су у основп иста онаква каква су ћпрплпска иисмена бпла и у другим српским крзјевпма. Ппсац истпче да је назпв „босанска ћприлпца“ (босанчпца) силом створен, п да је то обпчпо курсивно (рукописно) писмо, како се находи и у другим крајевима српским, а нарочпто у дубровачкој архпвп. Пошто су неки Хрвати п научппцп којп су своје знање стављали на расиоложење бечкој нолитпци (међу ове долазп, ппаче озбиљап и непрнстрасан славпста др. Валтрослав Јагић) да докажу да Босапцп п Херцеговцп нпсу Србп п тиме што се у некпм псторпскпм споменпцима п код неких књижевнпка у Боснп у XVI п XVII веку место пмена „Србпн“ п „српско" налазп „Словинац“ п „словпнска", Богпћевпћ је доказао да се речју „Словенац“ у Прпморју Јадранском (у Дубровнпку) и у Италпјп звао цео српскп народ, а не само Босанци, пдаје то пме отуда допрло у Босну а одатле у Славонпју (М. Рељковић). 0 томе говори у одељку „Словпнскп" зпачи што и српскп“. У последњем одељку под насловом „Нешто о икавском говору“ ппсац побпја тврђење да су онп Босанцп којп говоре икавскп Хрвати. Он подацпма из прошлостп доказује да су пкавскп ппсалп п онп којп су пначе себе назпвалп Србима (као што је војвода Јурје Војсалпћ п Владпслав, син Херцега Стјепапа пз 15 века — н др.). Сем тога писац тврдп да правп хрватскп говор нпје штокавскп, већ чакавскн — што у осталом тврде п сами Хрватп п да чакавцп не говоре само пкавскп, већ напротпв у већинн екавски. Ако се, према овоме, узме да су икавци Хрватп, онда чакавцп пису Хрватп, пошто говоре екавски ; а ако се узмо да је чакавски говор доиста прави хрватски говор, онда пкавци нпсу опет Хрвати пошто је нкавски говор део штокавскога наречја. Дакле нп ово усил>епо филологисање но може uoмоћп Хрватпма да докажу да су Босапцп и Херцеговцп Хрвати, и да су Босна п Херцеговпна хрватске земл>е. Ово је садржај Богпћевпћеве књижице. .Пошто су пптања о којима се у њој раснравља и иначе сасвим јасна, Богпћевићу није требало много муке да доказује своја тврђења. Жалити је само што се Богићевић није исцрпнпје користио већ објављено псторпском грађом из дубровачкога п других архпва, јер бп тако впше усиео у својој памери. Вукова преписка. — Штампана је и друга књига Вукове преппске коју уређује Љуб. Стојановнћ. („Вукова преписка. Књига друга — државно пздање — Београд, штампано у државној штампарпји Краљевпне Србпје, 1908, стр. XXIV -|- 858, у 8°, цена 10 динара). У овој је књпзи Вукова преппска са овпм лпчностпма: Јаков Грпм, Дпмнтрпје Давидовпћ, Лука Мпловаиовпћ, Лукпјан Мушпцкп, Стефан Фплпповпћ војвода Јаков Ненадовпћ, Мпхапло Павковић. Јован Миоковпћ. Мојспје Манујловпћ и Вас. Демелпћ, Павлс Соларић, Спма Кпспћ, Аврам Панпћ, Урош Несторовпћ, Јован Пачић, Ђорђе Магарашевпћ, Дим. Стевановпћ, Ђорђе Захарпјевпћ, Мојсије Миоковић, Венедпкт Краљевпћ, Кпез Мплош Обреновнћ (u његовп секретарп), Григорнје Гершпћ, и у додатку пма око 40 ппсама ппсанпх од стране разппх лпчностп Вуку п од стране Вукове разппм личпостнма. Ппсма ова иружају богат материјал како за књижевну тако п за политпчку исторпју српскога народа у првој половпнп 19. века, јер се Вук није ннте-