Delo

II Л А В 0 Ј К Л 389 једно друго усрећавамо, налазећн у томе као неког разонођења за дух, као неке утехе души после умора у испуњавању дужности. Наша љубав није неверство. Ми чинимо једно другом опо што другом не можемо да учиннмо. Наша љубав није љубав украдена од другнх. Кад не би осећали љубави једпо према другом, не би је осећали ни према коме. Нити ја према своме мужу нити он према својој жени. Оно што им наша душа може дати, оно што нам дужност налаже да им дамо, дајемо им: поштовање и наклоност у моралном, старање, обзире, помоћ у материјалном погледу. Светина, кад би сазнала нашу тајну осудила би нас може бити. Али довољно би било поштовање неколицине изабраника па да презремо ту осуду. Неколицине изабраника који разумеју човечју душу. Еуђенпо ми прича о роману који смишља. Волела бих му бити муза! С талијанског Мих. Добрић. — НаставиНе се —