Delo

392 Д Е Л U владљиве сметње од стране деснице. Њено приближавање је нарочито примљено од стране кадета, и разлике између ових двеју странака сада су скоро незнатне. Странка мирољубива препорођаја, слободна од широке друштвене идеологије, јесте реална у погледу своје политичке активности. То су особгше цењене и ретке, али оне немају успеха у народној маси у овој агитационој епоси. Ево зашто се, бар за сада, не може предсказати увећавање популарности ове странке, која чак не може рачунати на ширење својих идеја у образованијим сферама друштвеним. Она је сувише мало радикална за једне, а за друге сувише мало склона уступцпма. Треба још забележити, да је недавно странка преживела а можда још и сад преживљује унутрашњу кризу. Кадје, иод утицајем скорашњих догађаја, једна фракција ове странке (ван парламента) пружила, или за мало што није, руку октобристима (кнез Трубецкој), друга фракција, потпуно разочарана у погледу бирократије, отпоче говоритп готово радикалним језиком. IV Радикалне странке, које теже да иромене државпо уређење путем револуције, састоје се нз три социјалистичке странке: социјалистичко-демократске, социј алистичко-револуционарне и социјалистичко-националне. Социјалистичка доктрина такође влада много у једној нејасној организацији, коју у Думи представља „група радника“ или „трудовици". Све су странке стрпељиво увукле револуционарне илузије у руски народ, као што су ту кадети развили уставне илузије; и пошто је реалност била неутољива за све илузнје, социјализам руски преживљује данас дубоку кризу, која ће се моћи свршити озбиљним унутрашњим реформама. Ми нећемо пратити изблиза овај процес, у осталом врло интересантан, пошто је социјалистичка активност, изван Думе, сада законом потпуно забрањена. Странка социјалистичко-демократска јеиздржала унутрашње кризе можда најжалосније, најјача разочарења и најосетљивпје материјалне поразе. После октобарског манифеста, који је започео борбу са јединствено ватреним одушевљењем, које је распаљено веровањем у „промисаопи нозив пролетаријата“, бојкотујући, скоро с мало изузетака, прву Думу као „лажно представништво воље народне", странка мало по мало добиваше