Delo

РУСКЕ СТРАНКЕ У ДРЖЛВНОЈ ДУМИ 393 „буржоаски‘‘ изглед, признајући многе ствари, које је недавно осуђпвала. Њено је ратоборно држаље, у осталом, долазило од апсолутнога незнања руске реалности, од потиупога немања сваке животне идеје и од опасне идеологије, која је исто тако својствена представпнцима умерене фракције („минималисти") као и представницима непомирљивога првога учења („максималисти“). У првој Думи социјалну демократпју представљалн су готово искључиво посланици са Кавказа, чија парламентарна ак' ција није имала значаја. У другој Думи, на против, социјална демократија образовала је фракцију од 55 чланова, значајна у бројном ногледу и која је имала времена и нрилике да ту развије свој програм и своју политичку тактику. Ова је тактика у опште одговарала резолуцији, коју су предложиле минималисте пре сазива Думе. Ова је резолуција требало да промени одлуку у Штокхолму (1906), која је обасула хвалом „заоштравање и проширивање сукоба“, „исказивање револуционарних захтева путем Думе, старање да маса увиди ансолутну бескорисност Думе као представничке установе“. Сада пак социјалистичке демократе хоће заиста да признају: да је Дума потребна, не влади да „ослаби“, револуционарни циљ, већ самој револуцији као „етапа у народној борби“. У место да рачунају на Думу као на „почетак широких народних покрета“, нова резолуццја полаже највише на „стварање ногодаба које ће датн Думи моћ да у своме раду пређе границе основних закона који је стешњавају“. Резолуција отворено допушта „да народне масе буду терорпсане“ и да, према томе, владавнна од шест месеца (између ирве и друге Думе) најразвратније диктатуре није наишла на отпор ни па организовану опозицију“. Радња Думе треба да обраћа пажњу масе у нравцу политичкога живота, да ускорн развпће њепих радннх подобности. Резолуција, на тај начнн, своди задатак „руске револуције“ за мало на „питање борбе за народно представништво“ као форму „днректне борбе за власт“. Ослањајући се на ова резоновања, резолуцпја је иредложила социјалној демократији „да узме учешћа у законодавном раду Думе“

Шта значн „учешће у законодавном раду ?“ Још овде налазпмо илузија измешаних са логичним одлукама — логичним с нарочитог гледишта соцнјал-демократа. На тај начин, ма да резолуција признаје „да садашњи састав