Delo

РУСКЕ СТРАНКЕ У ДРЖЛВНОЈ ДУМП 401 странка која би се бринула за народ не с гледишта сталешке борбе, већ с нацпоналног гледншта; страпка која бп била реална, нрактична, непријатељска утогшјама и лажљивпм плузијама. V Све до догађаја ових последњнх година није се такође знало у Русији о странкама „консервативаца“, пошто влада ије имала никакве потребе да се ослања на друштво; измељене политичке прмлпке донеле су влади, као и другим страпкама, потребу да се ослонн на нзвесне друштвене елемепте, на ма то било само за време борбе нротпв побуњепих демократскпх маса. Из ове је потребе ннкао „савез руског народа“, једипствена организација деснице, којој семоже, још с муком, дати име странке. Сем ње не види се у Русији никакав консервативни и реакционарни елеменат, који је у ствари органпзован. Сва друга груиисања, па чак и фракције деснице у Думи, немају никакве јасне и независне политичке физпономије, и њихова је акција нарочито зависна од правца владипе политике извап Думе; прп свем том тежње племства заслужују неку пажњу; ове се тежње показују с т чоменљивом снагом, већом или мањом према случају, али увек с једни.м иланом руковођења п са доста чврсто вођеним нравцем држања. Резултат трајног споразума између октобрпста и десннце, у грећој Думи, изазвао је одметање једне фракције крајње деснице. Органи „правих Руса“ ннсу штеделп своје грдње на октобристе и па све оне којн су „обојени“ као присталнце апсолутисма, али којп у дну своје душе „желе устав н у њ верују“. Ова критпка обухвата н груну „умерених деснпчара“, која је због својих преговора са Гучковом постала сумњпва у очима „правих Руса“. Ове се сумње до пзвесне тачке чињаху оправдане. Парламентарци крајње деспице не желе законодавну Думу; ово држање најчистпји консерватпвци и најлојалннје монархнсте не желе узети н неће узети. „Дотле докле по вољи владаочевој Д.ума постоји, ја ћу је браннтп до краја“ — нзјавио је правак „умерених“, Крупјенскн, уочи отварања треће Думе. Пуришкјевић и његове прпсталпце нду још даље. За њих, од дана 16. јуна, нема внше непрнкосповеностп основнх закона, нема више устава ни закоиодавне Думе. С њнхова гледиигга, јунски закон одбацује све могућне сумње у овом иогледу. Треба Дело, књ. 48. 1 26