Delo

406 Д Е Л 0 врши активан утицај на догађаје. Ова околност и свест да су тежње племства нашле повољног одзива у владиним круговима, пробудиле су племство из сна и дали су полета његовој актпвности у свима областима друштвеног и политичког рада. Отпочело се земствима, одакле су кадетски елементи били избачени. Либерали, који за дуго време беху заузели знатне положаје, били су збачени; други су били искључени из сталешке организације. У исто време земства, све више и више освојена од реакционарнога племства, почеше да потпомажу предузећа, која имају за циљ победу реакције. Тако се догодило да је земство у Екатеринославу вотирало читаву серију политичких и полициских одлука: оно је одредило 100.000 рубаља за полицију и одлучи да захтева установу среске полиције састављене „из нарочитих агената безбедности“. Исто је то било у Нижњем Новгораду. Овај факат ставља у пуну светлост снагу и интензивност садашњих политичких тежњи племства: већина на скупштини московског нлемства, у хмесецу фебруару ове године, решила је, насупрот традпцији и обичајима, да усвоји једну редакцију престоне беседе, која не уједињаваше све своје представнике, тако да уобичајени израз који напомиње „једнодушност“ би овога пута изостављен. Добро је још подсетити, да је племство Орлов такође саставило, нре неколико месеца, једну адресу чисто реакционарну, а племство Тула је изгласало другу, у афери „земских начелника“, чији је тон изгледао тако претеран, да је изазвао врло живе протесте од стране најконсервативнијих журнала. Али се мора признати, да московска адреса није имала одобрења у владиним круговима. Царска примедба, којајебила додана, није могла охрабрити покушаје који су манифестовани у намери да се Русија натраг помакне у епоху Плевеа и Побједоносцева. Ето под тим утиском био је, марта месеца, трећи конгрес руске „опште скупштине племства“, у којој се, у осталом слабост показала само у нејасном незадовољству присутних чланова; што се тиче жеља предложених и изгласаних, оне су увек носиле, као и у прошлости, отисак крајње реакције, Довољно ће бити да се каже да Гурко, тек у пола спасен из афере Лидвалове, беше главник чинилац и вођ конгреса који је само показао неподобност руског племства, као засебне оргаиизације сталешке, да се прилагоде приликама, које су тако дубоко промењене у животу. Дебате расправљаху искључиво само племић-