Delo

ВАЛКЛНСКА KPII3A 43 „У случају кад би Порта одбила да нрпстаие на ову комбпнацију, чланови финансиске комисије моглп бн је охрабрнти примајући какав положај у отоманској служби, заједно са двојпцом цивилних агената. Та финапсиска комисија вршила бн надзор и над судском администрацијом носредством хришћанских инспектора, које бп бирале спле а султан нотвр])Пвао. Ови ннспектори полагали би рачуна днректно финансиској комисији, која би могла, осим својих великпх нослова, решаватп о свима правилннцима односно локалне управе.“ С гледишта опште политике, из овог руског пројекта прво се види то, да је свршено с мирцштегским системом. У будуће не би било разлике између цнвилних агената и финансијскпх контролора; и једни и други ималн би исте функције. Мандат који су узеле Аустрија и Русија, и који је нарочито Аустрија нзвршивала — пошто је Русија била заузета па другој страни — окончава се. У исто време мења се дух рефорама: члановп европске комисије и жандармериски официри могли би ућн у хијерархију турских чиновника; тако би се гледало да се спољнп изглед спасе за султана и да се очува начело целокугшостн Отоманске империје; али би се тиме постигло да се под турском етнкетом, брижљиво чуваном, проведу реформе н европска администрација. Геперални инснектор био би задржан; али, од оног дана кад не би више зависило од султана његово опозпвање, пре истека његових седам годипа, без нрнстанка велпкпх сила, он би одиста био више делегат европски но султанов. Атрибуције финансијске контроле простнрале би се на све гране јавног живота: плаћање десетка, земљорадњу, железнпце; опа би вршила надзор над судском адмпнистрацпјом носредство.м хришћанских инспектора које бирају силе а султан потврђује. Но било би потребно и то, да европскн официри имају непосредну команду над жандармеријом, и пзвесно је у тој намери Русија и предвидела, као и Енглеска, да бн номоћппци генералног команданта жандармерије могли ућп у турску службу. Изврсна и ефикасна би била она мера која бн допуштала образовање добровољне оиштинске страже у сваком селу;тоје систем који је примењивао пре 1901 г. с велпким успехом у Битољу валнја Халил Рифат паша. У свакој би онштннп нзвестан број сељака, које предлажу општпнске власти под својом одговорпошћу а потврђују жандармерискн офнцнри, био наоружан и имао би дужност да бдп над снгурношћу у селу; кад