Delo

44 Д Е Л 0 би дошла која чета, ти стражари би јој се одупрли, а страже из суседних општина притицале би у помоћ. Тако би становници, којима је највише у интересу да буде реда и сигурности, имали сами да се старају о томе; тај систем би врло брзо учинио да положај чета буде такав да га оне не могу издржати. Ако би Турцп примили ову организацију, они ће наћи у самим становницима најспособнију полицију која би излазила на крај с побуњенипима. Очевидно је због какве забуне у енглеском одговору од 4 априла говорено о пољским стражама и примећавано како би ова реформа била врло скупа; на против, сама села сносила би трошкове, у осталом готово никакве, за ове грађанске страже, које не би имале ничег заједничког с пољским стражама, с којима је већ учињем покушај и које су дале врло рђаве ресултате. После толиких година немира, покоља и пљачкања, македонски сељаци, у већини, желе само мира и сигурности; они су се разуверили у националним пропагандама. Руска нота дакле истиче један нотпун и практичан програм рефорама. Енглеска је на њ одговорила 4 априла; примила је главне тачке и у ствари напустила је свој предлог о смањивању турске војске у Македонији, који је очевидно такав да се не може примити. Она нарочито настојава на потреби да се Порта обавеже да попуњава дефицит македонског буџета, као што се била ангажовала у тренутку кад јој је Европа одобравала тропроцентно повећање царинско; она прети да неће више признавати то повећање док турска влада у том погледу не испуни своје обавезе. У главноме, Енглеска се придружује руској ноти. А Француска, напомиње Извољски, „показала је велику своју готовост да потпомогне своју савезницу“. Очекивао се за тим с највећим интересовањем одговор из Берлина, и с извесним изненађењем сазнало се да је кнез Билов не само дао пристанак у начелу, већ да је и у Бечу, где се ових последњих дана задржавао, одлазећи у Рим, живо препоручивао примање нредлога руског министра спољних послова, у његовим главним цртама. Руски одговор на говор од 27 јануара на тај начин био би срећан, и Русија би на једанпут понова узела на Балкану улогу првога реда, коју је због прилика морала за извесно време другоме да уступи; то би било повољно враћање на њену традиционалну политику. Ако је сноразум великих сила о руском предлогу стваран и чврст, ако султан то врло добро схвати, те не хтедне да тражи