Delo

ТУЂИНЦИ 0 СРБИЈИ II СРПСТВУ i ног карактера. Његов лекар и тајнпк, некп Француз, ппеао је његова писма, док је он сам расправљао све послове и није допуштао да други утпчу на њега — Према Турцима је кнегиња имала псту одвратност, коју сам запазпо код свега становнпштва на копну балканском; тако псто није изгледало да она пма јакпх счшпатпја за Грке, премда је уверавала да су Срби према њпма расположенпјп у иоследње време. Бпла је задовољна шго се успело да се преместе карауле, н надала се пнглеској помоћи за излазак на море код Спича. Уверавао сам је да је ннглескп народ рад видетп сва племена срећна, али да добра воља Ннглеске може битп од помоћи само уз њнхово мпрно држање. Навео сам јој прпмер, да је Велика Британија сама понудила у последње време да уступи Јонска Острва у доказ свога расположења да иде на руку народима који бп обећавалп мирно развпјање уместо б}трне будућностп. „Да, Црногорцп су врло ратоборни,“ одговорпла мп је Кнегпња. Алп је одмах пзишла с јадањем, да њима недостаје родна земља, и да је њеним земљацпма врло тешко да мпрнпм путем дођу до потребних животних нампрнпца Исто тако се жалпла на оскудицу образованости међу Црногорцима, понављају често, да су жене п кћерп најугледнијих Црногораца просте сељанке, које не знају ни чптати нп ппсати. Нагласио сам јој да би баш то било поље на коме би она као жена могла битн од велике корнсти, и саветовао сам јој да по повратку у Црну Гору — где је у то време зпдала кућу за себе — узме какву учитељпцу из Швајцареке пли из Немачке, и да наговори неколике Црногорце да допусте те да се њнхове кћерн образују с њенпм дететом, коме је тада бпло око четирн годнне п које је бпло врло занпмљиво. Одговорила мп је да је и сама номпшљала на то, п да је нешто томе слпчно већ п предложпла. Међутпм п најбогатијп Црногорци били су у толпкој мери спромашнн, да су бплп принуђенн слати своју децу на рад чим бп проходпла, н да би им се бпло тешко лншаватп те н ако најмање привреде. — Кнегиња је готово иостојано говорила о спромаштннп Црне Горе. Није нп у колико правпла тајну од новчане помоћп коју остале државе дају Црној Горн. Али од те номоћи, додавала је, народ не бп имао ни хлеба. Француска је у носледње време дала 60.000 днн., а Аустрија 30.000 форпната. Последњу помоћ она је приппспвала постнцају фрапцуске царпце, која као да је неком прплпком рекла кнезу Ме-