Delo

10 Д Е Л 0 поштовању основа, без којих не може бпти јавног поверења...“ Г. Ботлер Џонстон уверавао ме је да се Русима не свпдп турски устав, те да се тврдпло да је напредовањс руско к Царпграду било последпца сноразума између руских ђенерала и цариградске дворске странке, нега је последица било распуштање турског иарламента. Творац турског Устава, Мидат, бпо је у изгнанству, и да је Ахмед Вефпк паша бпо велики везпр, устав је суспендован, ако није потпуно укинут — Један другп мој прпјатељ, страни дипломата рекао мп је овом приликом: „Бизмарк је у почетку храбрпо Русију у намери да је нагна на Аустрију, с претпоставком да је Инглеска слаба због јаке опозиције против владе, што ју је, по његову мишљењу, принуђавало да остане неутрална или да води протпвтурску политпку. Данас он увиђа да Руснја нпје онолико јака колико Инглеска. Она је тек помоћу васалних кнежевина могла победити Турску. Здравствено и финансиеки нсцриљена она се мора поклонитп Инглеској, или ће је ова потући. Бизмарк не желп да сам буде умешан у какав рат. Он тако исто не жели ослабљење Руспје: ни морално, уступцима с-амој Инглеекој, ни материјално, ратом са с-амом Инглеском. Стога се он трудп да образује један пријатељски савез против Руеије, како би се она могла драговољпо придружитп каквом снажнијем пријатељу, п тако се извући из положаја који постаје опасним. Ако Инглеска са својим захтевима остане одлучна до краја, сви ће они битп задовољени. Уђе ли она у рат, па и без савезника, против ње неће бити савеза.“ „У Паризу сам добио врло важна обавештења од г. Вадингтона, којп ми је говорио врло отворено, рекавши ми да Француска п Ннглеска раде споразумно у Миеирском Питању, и да су лорд Солзбури и он убедили кедива о потребп нстраге, која ће се ускоро отворити. С обзиром на Псточно Питање он је држао, да све упућује на међународни конгрес. Француска жели мир. Он је њој иотребан, те ће принетп све жртве за његово одржање Стога она неће чпнити никаквих тешкоћа од формалних иитања Свакако изгледа као неко унпжење, што ће се Париски Уговор изменити у Берлпну; али се нема куд. — Али каквог ће се правца држатн Француска на конгресу? упитао сам ја. — С обзиром на „средоземна гштања,“ — бпо је његов одговор, — она ће пћи с Инглеском потпуно руку под руку, али