Delo

ТУЂИНЦИ 0 СРБПЈИ II СРПСВТУ 15 Берлина.“ Овај предлог је бпо врло пријатан а}’стријском цару, коме су одвратна сва општења с Берлпном. Од тада су задуго време оба цара били у најбољим односима, догшсивали су се лпчно францускп и питали су један другог. Руски цар је посетпо бечку изложбу. Ипак је од рата наступпла извесна хладноћа. Руски цар је непријатно бпо дпрнут одушевљењем у Мађарској за Турке и прнјемом софта, као п објашњењем које је мађарска влада дала о пзразу ,,савезник,“ којп је Аустрпскп цар употребио у здравици приликом његова рођен-дана. „Занитао сам га: какво је опште осећање Немачке Аустрпје ? — Немачка Аустрија (Аустрија у ужем смислу) је против Руспје, као што су католицн у опште њенн протнвнпцп. Ипак немојте веровати ни у какве тешкоће, које би за нас могле потећп из славенских осећаја на случај сукоба с Русијом. С пзузећем Словака који су протестантп п извесног дела православних Славена у Угарској; аустријекп Славени су рпмскн католици, п њихова вера надвлађује племенске осећаје. Осим тога Славенп су дпнастичнији и преданији цару него и Немцп и Мађари Нпкад није било веће заблуде од претпоставке могућностн подељеностп у војсцп. Она је потпуно одана цару. Захваљујући одсј^ству Мађара у војсцн за двадесет годпна великп део впшпх офнцира су Славени, п сви су без изузетка душом и срцем одани цару и сви бп му свуда следовали. У новом рату Аустрпја ни по што не бп била подељена. II самн Немци из царевине су протпвнпци Руснје; али су онп тако дисциплпнованн да би њнхова политичка осећања бпла потпуно потчпњена ратној управи Незадовољство међу Чеспма може се свакога часа поклонити малпм уступцима њихову самољубљу н народном поносу. Ипак међу њима има јакпх остатака хусптског осећања. — А како стојите у новчаном погледу? Угштао сам ја. — То би бпла велика тешкоћа. За сад још нпсмо уредили наш споразум с Мађарском, и ако би заискали новаца, не бн се чак знало: у којој сразмерп свака страна има да нам га да. Осим тога су нашн државнн намети већ доста тешкн. Један од фпнанснјера причао мп је да му је један од мпнистара на питање: од к}тда ће узетп 60.000 000 фор. које су делегације пзгласале, одговорпо: „Ако не будемо ратовали тај нам новац неће нп требатп, а ако уђемо у рат, наћп ће