Delo

П Л А В 0 Ј К А 209 и отпутовао је с њим, у Француску; може бпти да је не бн поанао ни доцније, а ако би је и познао, она би се чинила да њега непознаје; или, у најгорем случају, умела би да купи његово ћутање! — II одјурила је ка Караделијевој, па онда ка тетки, да им прнча велику новост. Својој другарици Бијанки је, у одушевљењу и срећи, рекла: „Окончале су се моје муке, а и твоје. Бићу богата н за себе и за тебе!“ II плакале су од радостн заједно, благосиљајући Џемсово име! — Биће тп мио — рекла јој је пријатељица — бићеш добра, нежна, чедна жена, је ли?... — Да, да, да... и волећу га, може бити! — одговорила је Аделина. Кад је потом дошло оно писамце од подводачице, којпм је познва на састанак, наљутила се. То писамце подсећало ју је на њену срамоту, нагнало јој први пут румен стида у лице. Али помисао на будућност утешила је брзо и она се смејала том позиву. „Ха! ха! старице моја — помислила је — свршено је ! свршено! платићу ти, стара лисице! платићу ти дуг и интересе; и платићу ти да ћутиш у будућности. Богата сам; ниси ми ти потребна више! Затим јој је, одмах, одговорила да неће доћи, да не може да је у послу, да ће јој доцније објаснити. Потом је дошло друго писамце, које је потписао Оскар. „Дођите, дођите, преклињем вас, вашега спаса ради!“ Те речп су је запрепастиле. Оскар? Дакле открио је? Желео је да нађе пута и начина да ствар поправи? Није, дакле, отпутовао с Џемсом? Или се вратио, с неким изговором, да би је видео, да би се с њом разговорио, споразумео? Али ако је знао ко је била она, зашто није дошао к њој, у њену кућу? Није се усуђивао, може бити? Није, може бити, био уверен да ју је познао? Она се само у трену ока појавила на вратима Џемсове канцеларије!... Или, Оскар није знао ништа, и то му је било средство коме је прибегао да би је још једном видео, још једном се с њом састао? Аделина је остала тако с писамцем у рукама, замишљена, неодлучна. Шта да радп? Сва се прибрала, зажмурила је, као да хоће да испита себе саму, да прочита своју душу, своје срце и да види шта ће joj они рећи. Али кад јој је Оскар писао, нема сумње... Кад јој је пи14 дело, књ. 49,