Delo

210 Д Е Л 0 сао тако... Зашто да не оде?... Није ли било потребно видети га, чути шта је било? Поче је обузимати радозналост, жеља да сазна у чему је ствар. Тада је била у истом онаквом душевном стању као онда када је са канцеларијских врата побегла кући и тамо, у прозору, очекивала на долазак свога мужа. И сад јој се давала прилика да сазна... Ако ју је Оскар познао, ово је била добра прилика да се с њим састане, да му говори, да га троне, да га умилостиви, да му исприча неку страховиту и тужну историју, коју би измислила, и да јој се он закуне да ће чувати тајну... А ако је није познао, ономад у канцеларији... Опда би видела, поразмислила би се шта да ради... Отишла би на састанак с велом на лицу, да је нико не позна: и пре но што би скинула вео, чула би од њега шта се десило за та два дана, била би на чисто с том неодређеношћу што ју је сад, иосле тога писамца, кпњила још више но нре, која јој не би дала мира, која би је, може бити, нагнала да се изда на првом сусрету с мужем. Обукла се, механички, као да је гони нека виша сила, не знајући шта радп, зашто то ради, да ли је то било спасење или пропаст којима је ишла на сусрет. Нешто судбоносно гонило је да иде на тај састанак. То је била последња карта у игри: од те карте зависио је живот. Сад је плакала од једа и љутине. Будала! пала је у замку. Како јој је та замка намештена, како се могла тако добро наместити, није знала, није покушавала да испитује. Али пала је у њу. Изгубила је све, на последњој карти. Све, дакако! Ох! камо да није дошла! И камо да ју је Оскар познао; камо да је била у његовим рукама! Камо да је био последњи нитков, да је ствар одао свима, па и њеном мужу! Све то не би било ништа: одрицала би, заклела би се да је невина; могла би се бранити, увек, до носледњег часа; а ако би била побеђена, могла би умретп јупачки, ионосно, устајући против непоштења, лажи, издаје. Овако не. Била је ту. Била је ту, у тој кућици, пред својим мужем. Није се могла бранити. Није могла измислити ништа, нити се правдати ичим. Било је свршено за увек, није се имало куд!