Delo

ОКО ПРИЛЕПА И ВЕЛЕСА — ЧЕТНИЧКЕ УСПОМЕНЕ I IIод Златоврхом (НАСТАВАК) Кренули смо ка Дренову. Месец беше зашао, али небо чисто прекривено безбројним јасним звездама даваше довољно светлости целој околпни. Пред нама се црнело камење планине Мукоса, која се дизаше изнад Дренова и Небрегова, с десне стране сурп Златоврх начичкан огромним стењем, које штрчаше у небо, даваше чудновату. тајанетвену слику чаробне вароши са многобројним витким кулама и кубетима припијеним уза стење Златоврха иза кога су остаци и рушевине Марковог града п варош Прилеп Јутарња хладноћа замрзла је земљу, и ми се кретасмо лако преко њива газећи каткад брзу речицу која је шумила и разливала се долазећи са Мукоса. Обилазили смо тихо турске чивлуке растурене под Златоврхом, пазећи да не надражимо псе и не навучемо сумњу на себе. Ни на једном се ватре не могаше видети, али смо сигурно знали да ће иосле онолике пуцњаве Турци пробдети целу ноћ с пушкама око својих домова. На једном турском чивлуку имађасмо Србина ћају, који чекаше као и Турци, али не у заседн већ са фењером у руци дајући знак да је сам и да можемо свратити. Нисмо се дуго решавали већ окренусмо десно п ко преко ограде ко кроз вратиице уђосмо у двориште. Ћаја нас дочека весео и радујући се као дете ииташе шта је било. „Добра пукајица беше... цонављаше непрестано. —- Ја излезо на двор, чујем грмот, па реков: Е сполај ти, Господе, со аскер се удрифте ! “