Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 217 У кући нас чекаше велика ватра, опкољена лонцима пуним кафе и вруће заслађене ракије. Пошто смо се мало одморили и поткрепили, опростисмо се са ћајом и настависмо пут ка Дренову, оставл}ајући Златоврх за нашим леђима. Држећи се непрестано реке, коју негде прескакасмо а више газисмо, почесмо се пети уз благи нагиб који се губно у прилесско поље. Као какав црн облак лежало је Дреново под Мукосом у падини. Што смо се внше приближавали, све више раснознаваемо планинске кућице у чијој се среднни белела мала црква. Почело је већ свањнвати. Петлови, овце, говеда, магарци, јагањци, звонца, пореметнше ноћну тишину и наговештаваху скори дан. Већ се чуло и довикпвање овчара, којп истериваху стоку на иашу. Кад смо, уморни, у дугом ннзу почелп улазити у село, небо је ка Прнлепу у велнко пламтело а хладни камени шиљци на Златоврху блистаху се под сунчаним зрацима. Зауставнсмо се крај црквице коју опкољаваху гробови озидани камењем и покривенп плочама за читаву стопу изнад земље. Готово сви четници, малаксалп н савладани сном, испружише се п полегаше одмах нокрај гробова. — Неколицина се издвојише и одоше до гробова изгинулих четнпка н војводе Илије те запалише на њима мале свећице које ношаху у чантрама. У том се већ и сељаци скупише, иа се растуриемо по селу на конаке. Дреново је ирилично село има око стотину кућа. Поред цркве имало је и школу, која је затворена од када је село нрешло на српску страну. Цркву опслужују свештеници из околних места и то само једаред или дваред у години. Том приликом свешгеник сврши носао за целу годину. Опоје све који су помрлп, прпчести народ, венча, крсти, нронесе воднцу по домовима. Свештеницима је тешко кретатн се од села до села, јер су они првп који сметају четничком бугарском раду, те је спгурно да их бугараши увек мотре и сачекавају. За то п онн најрадије иду са четом. Дреновчани су врло отресити и. разборнти л>удп а особито љубазни и гостопримљиви, само што нх је искварила блпзина турских села која, као богатија п силнија, пмају велики утицај у свему над њима. Одмах, у разговору са сељацима, видео сам да они тешко примају н саму цомисао да господаре кад год Турцпма, н да немају смелости и слободе да им одрекну