Delo

232 Л Е Л 0 панчане од осталих се.Ћака. Маћедонци су чуднп људи. Ништа их више не може заболетп него да им одузмеш новац. Позовите кога било, иоћи ће са вама, трчаће по зими и го и бос, бориће се по неколико дана гладан и жедан поред вас, трпеће без роптања све што је ико у стању да отрпи, али потражите му паре, —■ имаћете муке са њим, и ако је и њему јасно да се тај новац неће утрошити у лудо, већ да је опет за њега. У сваком селу образоване су сеоске касе, које служе као фондовп за потпомагање спромашнијих сељака, породпце пзгинулих четника и за издржавање апсеника из тих села по турским казаматима. Уплата није била већа од металика (марјаша) на месец па се ппак морало претити, викатп и кажњавати док се прикупи од с-впх. Разредившп се по конацнма, добисмо одмах вечеру спре.ману за Турке. Прво нам донесоше пилећу љуту чорбу, затим тепсију нуну бунгура са овчјом пастрмом и на крају један велики мазник1 који се само при великим свечаностима справљао. Сељацн, радоснп нашим доласком, беху напунили нашу собицу те једва сачекасмо крај лепим здравицама и жељама па гладни навалисмо на јело, које тако дуго не видесмо. После вечере, која се брзо свршн, услед нестанка јела, дпгоше софре, опрасмо руке, па нам онда пзнесоше неколико земљаних бокала старог лепог вина, какво се ретко где налази. д. м. с. ~K>f 1 Нешто налик еа гибаннцу, у чијој је средини место сира псецкан црни лук преливен машћу или маслом.