Delo

ОКО ПРИЛЕПА И ВЕЛЕСА 28 i Тек ми заложисмо ватре у иотоку изнад села и полегасмо око њпх по мокрој земљи да се одморимо Турци покупише своје стварп, уседоше на коње и оставпше нам красну вечеру, коју беху наручили за себе, нзмичућп друмом шго водн у Прилеп, ка хану у ком се налази један одред војнпка. Један од њих чак је напоменуо сеоеком мпфтару, да му је много жао за јагњећим печењем, али шта ће кад се тако десило да нитоми морају измицати пред дивљим. Кад се беглпџије изгубнше у црниљишком кланцу, погасисмо ватре и сиђосмо у село. Зампслите гомплу камења које се обурвало са каквог горостасног брега и иретрпало малп планински поток, разбацавши велико комађе стења свуда око себе. Између тнх стена подигнуте су мале камене куће, прнленљене уз камену иодлогу и гдегде ослоњене на какву стену а иокривене великим каменим плочама. Ако гледате са планине, чини вам се као да видите какве чудне створове покривене потамнелим окопима и крљуштима, из којпх на црним пупчастим отворима пзбија беличаст дим, дижући се ираво к небу. Снђете ли доле, онда, обилазећи велике одваљене стене, номислићете да улазпте у какву тврђаву, која малим чатрљицама хоће да обмане непријатеља. То је село Степанце иначе познатнје иод нменом „Порт-Артурк‘. Сумњам да има впше од осамдесет кућа, али нам оно вреди готово колико сва друга околна села. Док су Бугарн држали ове крајеве, било је нсто тако важно за њих као шго је сада за нас. Сељаци трезвенн, ноштени, јуначни, предузимљивп, нскренн радили су са вољом у корист егзархије и ненаситих бугарских „вагабуната“, како ее сами назпвају, све док им не нреседе непоштен рад проналих апостола за „светото дело“. Тада честити људи окренуше леђа пљачкашима и примише српског војводу Раду Радивојевића, учнтеља, а после Трбића, Бабунског, Глигора и све остале. Чим су примили сриску чету, сељаци одмах из ееоске касе иснлатише штету коју су Бугари начпнили Кранљанцнма приликом последњег напада и паљевине Крапе где су бнли и Стенанчани учесници, алп не као палнкуће, већ као четннци иоведени у борбу против Срба. Исплатилн су без н једне речи одбијајући само од себе икакво учешће у пал>евнни коју су без њиховог одобрења војвода Гога Ацев н капетан Константинов пзвршили. Јединп овај пример довољан је да много и много издвојп Сте-