Delo

РАЈХШТАТСКП ТАЈНП УГОВОР 239 п он се у своме одговору огранпчи на изјаву да му је немогуће да на такво једно нитање одговори одмах и „без вишег одобрења“. На његово изненађење, питање је било поновљено п тражио се брзо одговор. Он је онда увпдео да је оиасност била у ваздуху, и да бп он бпо приморан да се одлучи на коју ће страну. Он није оклевао. И не само да је одговорио нротивно жељи рускога минпстра, него је целу ствар употребпо противу њега. Преко ђенерала фон Швајница, немачког амбасадора у Петрограду, он је одлучно изјавио да је одржање Ауетрије од бптне важноети за Немачку, и да би, ако бп било потребно, помагао Ауетрији да се одупре руским амбицијама. Врло карактеристнчно, он је одмах ове руске намере саопштио у Беч, и тако је био створпо могућност да оствари свој сан о успостављању оних пнтимних односа са Двојном Монархпјом који су после довели до закључења Тројног Савеза. То се догодпло у половпни октобра 1876. Кнез Горчаков је био нзгубно игру. Сад му нпшта друго није било остало него да се потчпни аустрнјским условима. Када је крајем те годпне непомнрљнво држање Турске на Царпградској Конференцнји дало Русијп спгнал за рат, гроф Андраши је неумитно сугерирао да је дошао моменат да се рајхшгатскоме споразуму да једна уговорна форма. Кнез Горчаков је пристао онолпко добровољно колпко је тако могао да изгледа. На тај начин је јулски протокол претворен у један формалан уговор, који су 15 јануара 1877 у Пешти потниеали гроф Андрашн и руски амбасадор. Званпчнн кругови су ускоро сазнали егзиетенцнју тог уговора u његов замашај, алп је он за шпру публику остао тајна впше од десет година. Нема сумње да је кнез Бнзмарк бно убрзо извештен о њему. Лорду Солзберију је његове главне тачке саопштно вероватно ђенерал Нгњатијев, пре но шго се Царнградска Конференција разбнла, с резултатом — који је без сумње и желео лукави руски дипломата — да односи између Даунинг Стрита и Балилаца охладне. Првп извештај о њему донео је бно у Париз барон Алфонз де Рочнлд коме је то бпо казао сам гроф Андрашн у априлу 1877. Тек у априлу 1887, тајна је постала јавном својином, аш и тада само у бледим потезпма. Због непрестанпх ннсннуација руске штампе да је Немачка пздала Руснју на Бер.шнском Конгресу, и да је поглавпто одговорна за уступање Босне п Херцеговине Ау-