Delo

240 Д Е Л 0 стрији, кнез Бизмарк инсиирише један антрфиле у Norddeutsche Allgemeine Zeitung у коме је открио егзистенцију Рајхштатског Уговора. Због тога се у Бечу, Пешти и Петрограду подигне читава бура од новпнарске полемике, и тадашњи угарски премиер, Коломан Тиса био је приморан да у Сабору потврдп тачност берлинских откровења. Он је, међутим, био изванредно штедљив у појединостима. Године 1891, г. Дебидур је врло оштроумно покушао да у главним цртама реконструише овај уговор у својој Дипломатској Историји Јевропе, али није потпуно успео. У последње време имамо још неколико појединосш у изводу из необјављених мемоара Каратеодори Паше који је г. Аното публпковао у Revue đes Deux Mondes. 0 каснијој историји тог уговора није потребно писати надугачко, пошто је добро позната распра пзмеђу Аустрије п Русије после потппса Сан-Стефанског Уговора. Да би се ствар добила у пуној светлости, све што је потребно то је поредити садржину Рајхштатског Уговора, као што је горе изнесен, са Сан-Стефанским Уговором, а нарочито са његовим члановпма I и XIV, који се односе на Босну и Херцеговину. Сан-Стефански Уговор је очевидно иовреда Рајхштатског Споразума. Од њега су доиста бпла остала два члана које сам означио са II и VI. Црна Гора је била добила северну границу која је, обухвативши велики део Новопазарског Санџака, била у супротности и iio духу и садржини са чланом I. Територијалне промене на ушћу Дунава биле су противне члановима IV и V. План о једној Великој Бугарској јасно је вређао први део члана VII и није била створена никаква одредба којом би се задовољио члан VIII. Најзад о члану III нпје ни вођено рачуна. Даље је било очевидно да се Русија није хтела много да обзире ни на други део члана VII. Она је сама била толико свесна о свему томе да је просто покушала да стави Аустрију пред један свршен чин. Она је иослала ђенерала Игњатијева у нарочитој мисији у Беч да сасвим хладно предложи да се Аустрија не треба да противи извршењу Сан-Стефанског Уговора, а у накнаду за то њој ће се донустити да анектира Босну и Херцеговину. Гроф Андраши је одговорио да је цена за Босну и Херцеговину већ плаћена, да се то питање не може поново да отвара, али да је он потпуно вољан да се накнадно иогађа и то на основу једне аутономне Маћедоније под аустријском заштитом и одрешене руке за