Delo

АНА НАРЕЊИНА РОМ АН ЛАВА ТОЛСТОЈА XXIV Кад је Вронски гледао у часовник на балкону Карењиних, он је био тако узбуђен и заузет својим мислима, да је видео стрелице на часовнику, али није могао разабрати, колико је часова. Он изађе на улицу и упути се, пажљнво корачајући по блату, ка својим колима. Он беше у толикој мери испуњен осећајима према Анн, да није ни мислио о томе, колико је часова и да ли има још времена да оде до Брјанског. У њему је остала, као што то често бива, само спољашња снособност памћења, која показује шта је и после чега је што решено да се уради. Он приђе своме кочнјашу, који беше заспао на боку у косој већ сенци густе липе, погледа на мушице, које су се у читавим стубовима виле изнад ознојених коња и разбудивши кочијаша, скочн у кола и наредп да вози ка Брјанскоме. Тек кад је одмакао око седам врста, он се толико прибра, да је погледао у часовник и видео, да је већ пет и по часова и да ,је одоцнио. Тога дана било је неколпко трка: трка царске пратње, затпм офицнрска трка (дужина стазе две врсте1), друга офицнрска (дужина стазе четири врсте) н она трка, у којој је он имао да трчи. На своју трку могао је лако стићи, али ако би пош.ао ка Брјанском, он би једва-једва успео да дође и то већ ношто се искупи сав Двор. То не бн било лепо. Али он је дао Брјан1 Врста, руска мера, нешто мало већа од кплометара.