Delo

242 Д Е JI 0 иетпна да се ова идеја после ггонова покренула само између Аустрије и Турске, онда је вероватно да стоји у вези са изостављањем израза „прпвремене“ окупације из Конвенције од 1879. Тиме је међународни положај Босне п Херцеговине изједначен са положајем Кипра, и онда не би било тешко разумети да је Турска могла тражити да Аустрија узме на себе обавезе сличне онпма које је узела Велика Британија. 0 последњем у овоме низу таЈнпх споразума преговарало се у Петрограду 1897 године за време посете Цара Фрање Јоспфа Цару усред грчко-турског рата. 0 томе бп се споразуму могло много шта да каже, али то не улази у обим овога чланка. Довољно је рећи да се њиме поравнало дуго супарнинггво између Аустрпје и Русије на Балкану, на основу узајамног прпзнања њпховпх респективних интересних свера п строгог одржања политичког и територијалног status quo. Г. Извољски је тврдио да је аустријски железничкп план у новопазарском санџаку повреда тога Сгторазума од 1897. У колико је то пстина тешко је рећи. Сем тога, ово питање сада има само академски интерес, јер је вероватно да су барон Ерентал и г. Извољски на скорашњој Конференцпјп у Бухлау овај Споразум и све његове претходнике стопили уједно. С енглеског В. Антонијевић ' Diplomaticus. -4=04-