Delo

АНА КАРЕЊИНА 247 — Не, нисам, — одговори Вронски и, не погледавши чак на навиљон, у коме је била Карењина, нриђе своме коњу. Није успео Вронскн ни да прегледа седло, а тркаче већ позваше у павиљон, да извлаче нумере. Седамнаест официра, са озбиљним, строгим, многн са бледим лицима, искупише се у павиљону н разузеше нумере. Вронски пзвуче 7-ми број. Зачу се команда: „Јаши!“ Осећајући да и он, заједно са осталим тркачима, представља центар, на који су управљени сви погледи, Вронски, у напрегнутом стању, у коме нокрети његови обично бивају лагани п спокојни, приђе своме коњу. За свечаност трка Корд беше обукао свој парадни костим: црни закопчани реденгот, чврсто уштирканп колир, који му подупнраше образе, округао црни шешир и дугачке чизме. Он беше, као и увек, миран и достојанствен, и сам је држао коња за оба дизгпна, стојећи пред њим. Фру-фру је једнако дрхтала као у грозници. Њено око, пуно огња, гледало је косо на Вронског, који јој се примицао. Вронски завуче ирст под колан. Коњ још више укоси поглед, искези се и причуљи ухо. Енглез напући уснице, желећи да изразн осмејак на то, што су контролисали његово седлање. — Јашите, мање ћете битн узбуђени. Вронски се обазре иоследњп пут на своје такмаце. Он ]е знао, да их у трци више неће видети. Двојица су већ ишли напред к месту, одакле је требало полазитп. Гаљцин, један од опасних супарника и пријатељ Вронскога, вртео се око доратастог ждрепца, којп се ннје дао узјахати. Малени лајб-хусар, у уским панталонама, галопирао је, згуривпш се као мачак на брашно, од жеље да подражава Енглезима. Кнез Кузовљев јахао је, блед, на својој крвној кобили из завода Грабовскога, а Енглез ју је водио за жвале. Вронски п сви његови другови знали су Кузовљева и његову особину „слабнх“ живаца и страшног самољубља. Знали су, да се оп бојао свега, бојао се да јаше на кадровском коњу; али сад, баш с тога, што је било страшно, што су људи ломили. вратове п што је код сваке препоне стајао доктор са болничким колима п милосрдном сестром, он се решпо да трчп. Они се сусретоше погледима и Вронски му љубазно и са одобравањем намигну. Само једнога он није спазио, главног супарннка — Махоћина на Гладпјатору.