Delo

АНА КАРЕЊИНА 251 велики круг, поче дејствовати дизгинпма и брзо, на самом брежуљку, прође Махоћина. Он спази мимогред његово лице, попрскано блатом. Учини му се чак, да се он осмехну. Вронски је прошао Махоћина, али га је осећао за собом и стално слушао иза самих леђа одмерени поскок и одсечно, још сасвим свеже дисање ноздрва Гладијаторових. Следеће две препоне, канал и баријер, прескочене су лако, али Вронски поче још више осећати шмикање и поскок Гладпјаторов. Он потера коња и с радошћу осети, да коњ лако убрза трк, и звук копита Гладијаторовпх поче се осећати онет на пређашњем растојању. Вронски је водио трку — оно исто што је и сам хтео да учини и што му је Корд саветовао — и сад је био уверен у нобеду. њЈегово узбуђење, радост и нежност према Фру-фру постајали су све јачн и јачи. Хтело му се, да се осврне назад, али то нпје смео учинити, и старао се да умири себе и да не тера коња, да би очувао у њему снагу, једнаку оно.ј, која је, он је то осећао, још била код Гладијатора. Остала је још једна, најтежа препона; а*ко је прође први, онда ће првп н стићи. Он се већ примицаше к ирландском банкету. II он и Фру-фру видели су још пздалека ту препону, обоје осетише у себи тренутну сумњу. Он примети по ушима њену неодлучност и подпже корбач, али одмах осети, да је сумња неоснована она је знала шта треба радптн. Она убрза трк и одмерено, исто онако како је он зампшљао, изви се и, отиснувши се од земље, предаде се сили инерције која је пренесе далеко иза канала; и у оном истом такту, без напрезања, оном истом ногом Фруфру продужп трчање. — Браво, Вронскп! — зачуше се гласови гомилице људи, који су стајали код те препоне; он ннје могао а да пе позна глас Јашвннов, само га нпје видео. „0, красото моја!“, тепао је мислено Вронскп својој Фруфру, ослушкујућн уз то, шта се дешава позади. „Прескоч-п !“r помисли он, чувши нозади скок Гладијаторов. Остала је још последња препона, канал од два аршина с водом. Вронски није ни мислио о њему, већ, желећи да далеко измакне као први, ноче радитп дизгинама, по такту .скока дижући и снуштајућн коњу главу. Он је осећао да је коњ трчао пз последње снаге; не само што су врат и рамена били мокри, него су на глави и оштрим ушпма пробијале крупие капље зноја акоњједисао