Delo

'254 Д Е Л 0 се према њему онако исто подругљиво, као и према жени. „А, младићу!“ тако се обраћао он њему. Алексије Александрович мислио је и говорио, да ни једне године није имао толико службеног посла, као ове године; али он нпје био свестан тога, да је сам измишљао послове у овој години, да је то било срество против отварања оног ковчега, где су лежали осећаји према жени и породици, као и мисли о њима, и који су постајали у толико страшнији, у колико су дуже тамо лежали. Кад би неко имао право даупита Алексија Александровича, шта он мисли о владању његове жене — кротки, смирени Алексије Александрович не би ништа одговорио и јако би се наљутио на онога човека, који би га о томе упитао. Услед тога је и било у изразу лица Алексија Александровича нешто гордо и строго, кад су га питали о здрављу његове жене. Алексије Александрович није хтео ништа да мисли о владању и осећајима своје жене и, заиста, он о томе није ништа мислио. Стални летњиковац Алексија Александровича бпо је у Петерхофу, и обпчно је и грофнца Лидија Пвановна проводила лето тамо, у суседству и сталном општењу са Аном. Ове године грофица Лидија Ивановна није живела у Петерхофу, ннје ни једном била код Ане Аркадијевне и наговестила је Алексију Александровичу о незгоди зближења Ане са Бетси и Вронским. Алексије Александрович строго ју је прекинуо, исказавши мисао, да је његова жена изнад сваке сумње, и од тада је почео избегавати грофпцу Лидију Ивановну. Он се није хтео обзиратп и није видео, да у свету већ многи попреко гледају његову жену, није хтео да појми н ппје појимао, зашто је његова жена особито наваљивала да пређу у Царско Село, где је живела Бетси и одакле је било близу до логора пука Вронсковог. Он није допуштао себи да мисли о томе, и није мислио; али у исто време он је у дубини своје душе, не признавајући то никад пред самим собом и немајући за то никаквих не само доказа, него и подозрења, ипак несумњиво знао, да је био обманути муж, и био је услед тога дубоко несрећан. Колико је пута за време свога ос.могодишњег срећног живота са женом, посматрајући туђе неверне жене и обмануте мужеве, говорпо у себи Алексије Александрович: „како се могло то допустити? Зашто не раскидају тај ружан положај?" Али сад, кад је несрећа снашла н њега, он не само да није мислио о томе, како да раскине овај ноложај, пего није хтео сасвпм