Delo

АНА КАРЕЊИНА 253 несрећу, несрећу која се не да ноправити и чији је узрок он сам. Јашвин са шапком стиже га, допрати га до куће и кроз пола сахата Вронски дође себи. Али успомена на ову трку дуго је остала у његовој души као најтежа и најмучнија успомена у његовом животу. XXVI Спољашњи односи Алексија Александровича према жени били су онакви исти, као п пре. Једина разлика била је у томе, што је још више био заузет послом, него ли пре. Као и пређашњих година, он је почетком пролећа отишао у бању, ради поправке здравља, које је сваке године напорним зимњим радом било нарушавано. II као обично, вратио се у јулу и одмах са појачаном енергијом лаћао се свога обичног посла. Као и обично, жена његова преселила се у летњиковац, а он је остао у Петрограду. Од оног времена, кад је имао онај разговор са женом после вечери код кнегиње Тверске, он није никад говорио са Аном о својим сумњама и љубомори, и онај његов обичан тон представљања некога био је добро дошао за његове садање односе према жени. Он је био у неколико хладнији према жени. Изгледало је, као да је имао само једно мало незадовољство према њој за онај први ноћнп разговор, који је она одбила. У његовим одпосима према њој била је нијанса мале срџбе и ништа више. „Ти ниси хтела да се објасниш са мном“, као да је говорио он, мислено обраћајући се њој, „у толико је горе за тебе. Сад ћеш ти мене молити, а ја нећу да се објашњавам. У толико је горе за тебе“, говорио је он мислено, као човек, који би узалудно покушао да угаси пожар, па би се ражљутио на своје узалудне покушаје и рекао: „да знаш, да ћу за инат да те пустим, да изгориш!“ Он, овај паметни и фини у службеним пословима човек, није схватао сву лудост таквог одношаја према жени. Он пије схватао то с тога, што се одвећ бојао да појми свој нрави положај, те је у души својој затворио, закључао и запечатио онај ковчег, у коме су се налазили његови осећаји према породици, т. ј. према жени и сину. Он, увек пажљиви отац, крајем ове зиме постао је особито хладан према сину, и односио