Delo

256 Д Е Л 0 Алексије Александрович није знао, да је његова пријатељица Лидија Ивановна, опазивши да здравље Алексија Александровича ове године није иовољно, молила доктора да дође и ирегледа болесника. „Учините то мене ради“, рекла му је грофица Лидија Ивановна. — Ја ћу то учинити ради Русије, грофпце, — одговори доктор. — Неоцењив човек! — рече грофица Лидија Ивановна. Доктор је остао врло незадовољан здрављем Алексија Александровича. Uh је нашао, да је јетра знатно увећана, храњење умањено и да је дејство бање никакво. Он је наредио што је могућно веће физичко кретање и што је могућно мање умно нанрезање, а што је најглавније, никакав јед и огорчење, управо оно, што је било за Алексија Александровича тако исто немогућно, као и не дисати. И отишао је, оставивши у Алексију Александровичу непријатну свест о томе, да у њему пешто није добро и да се то поправити не може. Одлазећи од Алексија Александровича, доктор се срете на. спољним вратима са добро познатим му Сљуђином, деловођом Алексија Александровича. Они су били другови на универзитету и, ма да су се ретко виђали, поштовали су један другога и били су добри пријатељи, те с тога никоме, осим Сљуђина, доктор не би казао своје отворено мишљење о болесннку. — Баш ми је мило, што сте били код њега, — рече Сљуђин. — Он није добро, и чини ми се... Како је? — Ево како, — рече доктор, машући преко главе Сљуђинове своме кочпјашу, да приђе. — Ево како, — рече доктор, узевши својим белим рукама прст од рукавице и навуче га. Ако не затегнете жицу и опробате да је прекинете, врло је тешко; али затегните је до последње могућности и притисните је само тежином прста — она ће пући. А он је по својој истрајности и савесности у послу затегнут до последњег степена, а притисак споља већ постоји и тежак је, — заврши доктор и значајно подиже обрве. — Хоћете лп на трке? — додаде он, спуштајући се ка колима. — Да, да, разуме се, одузима много времена, — нешто тако одговори доктор на оно, што му Сљуђин рече, а што он није добро разабрао. После доктора, који му је одузео тако много времена, јави се знаменити путник и Алексије Александрович, користећи се нрочитаном брошуром и својим пређашњим знањем тога