Delo

АНА КЛРЕЊИНА 257 предмета, изненади путника дубином свога познавања предмета и ширином просвећеног погледа. Заједно с путником било је јављено и о доласку губернијског предводпоца, који је допутовао био у Петроград, и с којим је требало поразговарати. После његовог одласка требало је довршитн свакодневне послове са деловођом и још је требало отићи, по озбиљном и важном послу, до једне знатне личности. Алекснје Александрович успео је да се врати тек у пет часова, у време свога ручка и, ручавши са деловођом, позва га да иду заједно на летњиковац а одатле на трке. Не дајући себи рачуна, Алексије Александрович тражио је сад случај да има треће лице при свом састанку са женом. XXVII Ана је стајала горе пред огледалом, придевајући уз нрипомоћ Анушке последњу ленту на хаљину, кад одједном чу нред улазом звуке од точкова, који притискпваху шљунак. „За Бетси је још рано“, помисли она и погледавши кроз ирозор, спази затворена кола и црни шешир, који се промаљаше из кола, као и тако познате јој уши Алексија Александровича. „Батн кад не треба; није могућно даћеноћити?“ помислп она, и њој се тако учинп страшно и ужасно све, што је могло из тога пронзаћи, да им је, ни тренутка не размишљајући, са веселим и светлим лицем изашла на сусрет и, осећајући у себи присуство већ познатогјој духа лажи и обмане, одмах се предаде томе духу и поче говорити, не знајућп ни сама шта ће рећи. — А, како је то лепо! — рече она, пружајући руку мужу и осмејком здрвећи се са домаћим човеком Сљуђином. — Ти ћеш, наравно, ноћити? — била је прва реч, коју јој дошапну дух обмане, — а сад ћемо ићи заједно. Баш ми је жао, што сам обећала Бетси. Она ће свратити по мене. Алексије Александрович мало се намршти при помену тога имена. — 0, ја нећу раздвајати нераздвојне, — рече он својим обичним тоном шале. — Ја ћу поћи са Михаилом Васиљевичем. Мени и доктори саветују да више идем. Прошетаћу се иутем и уобразићу да сам у некој бањи. — Хоћете ли чаја? — рече Ана — Никуд се не журите. Дело, књ. 49. 17