Delo

332 Д Е Л 0 месеци не показују вишак. Ако се после девет месецп текуће године увери да и у тој годпни има вишка, може се трошпти суфицпт од прошле године. За тим би створен један резервнп фонд државни — у који је унето преко тринаест милиона динара до краја 1906 год. Земља је куражно примила све ове мере, па и редукцпју чиновничких плата са 20%. И доиста је Румунија испливала из те финансијске кризе, те и ако је 1904 г. била сушна година опет је имала 6,475.000 динара суфицита. А за 1906 год. суфицит је био 45,433.145 дин. т. је. 20° о од целокупног буџета. Државни дуг Румуније. Редовни државни приходи пре 40 година нису били довољни да подмнре ни редовне државне издатке а камо ли да се од њих одвоји што за инвестиције и радове државне. За то су се морали правити зајмовиКако је због несталности политичке и несређених прилика кредит земље на страни рђаво стајао то су и ти зајмови били веома тешки. Тако је 1866 г. код париске куће Oppenheim & Comp. направљен зајам од 31,610.500 дпнара номиналних али са емисионим курсом 58Vs и интересном стопом 8% те је у истпни интерес износио 16-3° о. Другп зајам направљен 1871 год. од 78,000.000 дин. са 8° о и емисионим курсом од 75% за железнице. Друштвима, која су их градила, држава је морала да гарантује 7%% прихода. Како су се полптичке прилике консолидовале, то је и кредит Румуније растао те је последњи зајам закључен са 4% а ио курсу 88%. У јубиларној години — 1906 — државни дуг Румуније овако је стајао. Од номиналних 2.131,996.460 динара целокупног дуга амортизирано је и конвертирано је 688.425.992 динара те је остало 1.443,570.570.538 дпнара да се плати — т. ј. толико је тада у 1906. години стварно износио. Интересна је стопа на суму од 1.256,660.537. дин. 4% а за суму 186,910.000 дин. 5%. На овај државни дуг плаћа се годишње интереса и амортизације 82,601.657. дннара и то на интерес 60,000.000 (дакле 73%) а на амортизацију 22,000.000 (дакле 27%). Кад се Румунија упореди с другим земљама онда излази да је државни дуг веома велики, — скоро 1 з буџета иде па његове интересе и отплату. Само Шпанија и Португалпја имају веће ануитете у буџету. То долази отуда што су сви зајмови, сем првог од 1866 (Oppenheim), закључени на краће рокове не дуже од 40 година, те су за то ануитети велики (27% отплата износи). А кад се према броју становника пореди онда