Delo

X Р 0 Н II К А 333 у Румунији на сваку главу долази 222 динара држ. дуга, у Фрапцуској 780 динара, у Енглеској 500 динара, а у Немачкој 300 динара. Државни дуг који је Румунија учинила до сада, учпнила га је ради овнх циљева. На грађење железница утрошено је 763,315.048 дннара или помпналних 886,605.802 динара. — дакле2/здрж. дуга на то је употребљено. На грађење пристаништа у Констанци, докове, лађе, друмове и т. д. 89,959.000 динара. На утврђења, касарне, наоружање, муницију, флотилу 244,849.860 динара. На грађење школа п цркви 57,169.420 динара. Пољопривредној банцп помоћ и грађење монополских радионпца 52.000.000 динара. Кад се узме да Румунија нма државннх домена (земље, шума, рудника, п т. д.) у вредностп од 600.000.000 динара што даје 30.000.000 прихода годишње, и кад се узму у рачун и железнпце, онда све то, без других капитала, далеко премаша вредност од 1,260 000.000 динара, колико је у поменуте радове утрошено. 11. Привреда. 1. Пољопривреда. Румунија је раг ехсеПепсе земља земљораднпчка. Нарочито после царинског рата с Аустријом, од када је извоз стоке немогућан, у Румунији је производња цереалија постала главна грана народне прнвреде. 1905 год. из фискалних разлога пописивана је земља у Румунијн. II тада је нађено да је према броју сопственика и величини имања овако подељена земља: ВРСТА СВОЈИНЕ Површипа у хектарима Сразмера у о/о Број соиственика Мали поседи до 10 хектара 3,319.695 41.66 1,015.302 ( 10— 50 хектара 695.953 8.73 36.318 Средњи поседи од ] / 50—100 хектара 152 455 ! 2.08 2.381 I 100—500 хект. 785.719 9.86 2.608 Великп поседп од . npeK0 500 хект 3X01.473 37 66 1.563 Свега 7,968.296 100 1,058.172